Pregledi 5.900 danskih blizanaca otkrili nešto zabrinjavajuće: Kakav je uticaj tetovaža na rizik od raka?

Praćenjem podataka o parovima blizanaca otkriveno je da mastilo iz tetovaža može da poveća rizik od dobijanja raka kože i limfoma, pokazalo je istraživanje. Razlog za to je akumulacija mastila u limfnim žlezdama, što dovodi do mnogo novih pitanja o dugotrajnom uticaju tetovaža na zdravlje, saopštio je Univerzitet južne Danske (SDU).

- Ljudi obično dosta razmišljaju o tetovažama. Ali na jedno većina ljudi zaboravi da pomisli – kakav uticaj tetovaže mogu imati na njihovo zdravlje. Šta se dešava sa mastilom kada uđe u kožu? Da li ostaje tu gde je vidljivo ili putuje dalje kroz telo? - navodi se u saopštenju.

Preporučujemo

Istraživanje, dodaje se, pokazalo je da mastilo ne ostaje tu, već nastavlja da se kreće ka limfnim čvorovima, gde se akumulira.

Posledice tetovaža ispitali su istraživači Univeziteta južne Danske sa kolegama sa Univerziteta u Helsinkiju. To su uradili prateći podatke o parovima blizanaca iz Danske, koji su pokazali da je kod osoba sa tetovažama češće dijagnostifikovan rak kože ili limfoma.

Limfni čvorovi su ključni deo imunosistema, a mastilo iz tetovaža završava u njima. Naučnike je posebno zabrinula mogućnost da to mastilo može da pokrene hronično zapaljenje u limfnim čvorovima, što tokom vremena podstiče abnormalan rast ćelija i povećava rizik od raka.

- Možemo da vidimo čestice mastila kako se akumuliraju u limfnim čvorovima i pretpostavljamo da ih telo prepoznaje kao stranu supstancu. To znači da imunosistem konstantno pokušava da odgovori na njih, a ne znamo još da li to slabi funkcije limfnih čvorova i ima druge posledice po zdravlje – rekao je Henrik Frederiksen, profesor Univerziteta južne Danske.

Analizirani su podaci više od 5.900 blizanaca iz Danske, kao i obrasci tetovaža koji su poređeni sa dijagnozom raka.

- Jedinstveni aspekt našeg pristupa je poređenje parova blizanaca u kome jedan ima rak, a inače dele mnoge genetske faktore i faktore okruženja. To vodi do bolje metode za istraživanje uticaja tetovaža na rizik od raka – rekao Jakob fon Borneman Hjelmborg, profesor biostatistike na Univerzitetu južne Danske.

Studija objavljena u BMC Public Health ukazuje i na vezu veličine tetovaža, gde se velikim smatraju one veće od dlana, i raka.

- Što je tetovaža veća i duže je tu, to se više mastila akumulira u limfnim žlezdama. Uticaj na imunosistem mora bolje da se ispita da bismo shvatili mehanizme delovanja – rekla je Signe Bedsted Klemensen, profesorka na Univerzitetu južne Danske.

Ona je dodala da nisu primetili razliku između boja tetovaže i raka, ali da to ne znači da je boja beznačajna.

- Znamo iz drugih studija da boje mogu da imaju štetne sastojke. Primera radi, crveno mastilo najčešće izaziva alergijske reakcije. Sve to treba dodatno ispitati – rekla je ona.

(Telegraf Nauka/SDU)