Skrivena opasnost pronađena u odeći za decu: Olovo u majicama za najmlađe

Brza moda predstavlja jeftin i pristupačan način da se isprati rast dece koja brzo prerastaju svoju odeću. Međutim, nova istraživanja sugerišu da neki od ovih odevnih predmeta mogu sadržati opasnu supstancu – olovo.

Nakon analize majica nekoliko prodavaca, studenti istraživači otkrili su da je svaki testirani predmet premašio federalna bezbednosna ograničenja SAD za olovo. Njihovi nalazi takođe sugerišu da čak i kratko žvakanje ovih tkanina (što deca često rade) može izložiti decu nebezbednim nivoima ovog metala, piše Science Daily.

Rezultati su predstavljeni na prolećnom sastanku Američkog hemijskog društva (ACS).

Kamila Divers, koja je vodila projekat, zainteresovala se za izloženost olovu nakon što je njena ćerka nakratko imala povišen nivo olova povezan sa premazima na igračkama, pre nego što su uvedeni stroži propisi. Danas, Komisija za bezbednost potrošačkih proizvoda SAD ograničava olovo u dečjim proizvodima poput igračaka i odeće na 100 čestica na milion (ppm).

Diversova sada radi sa studentima osnovnih studija u svojoj hemijskoj laboratoriji na Univerzitetu Marijan kako bi identifikovala svakodnevne izvore izloženosti teškim metalima i podelila te informacije sa zajednicom.

- Počela sam da viđam mnogo članaka o olovu u odeći iz domena brze mode – rekla je Diversova. - I shvatila sam da ne zna mnogo roditelja za ovaj problem.

Ranija istraživanja su pokazala da se olovo može pojaviti u metalnim komponentama dečje odeće, kao što su rajsferšlusi, dugmad i drikeri, što ponekad dovodi do povlačenja proizvoda sa tržišta. Međutim, olovo je detektovano i direktno u tkaninama, uključujući i predmete koji se prodaju za odrasle.

Prema rečima Diversove, neki proizvođači koriste olovo(II)-acetat kao jeftin način da pomognu bojama da se vežu za tkaninu i održe svetle, dugotrajne boje.

Kristina Aveljo i Prisila Espinoza, obe studentkinje medicine na Univerzitetu Marijan, pridružile su se studiji kako bi bolje razumele kako brza moda može uticati na zdravlje dece. Takođe su želele da spoje istraživanje sa informisanjem javnosti o temi koja često prolazi nezapaženo.

Izloženost olovu je štetna na bilo kom nivou. Povezana je sa problemima u ponašanju, oštećenjem mozga i centralnog nervnog sistema, kao i drugim zdravstvenim problemima. Američka Agencija za zaštitu životne sredine identifikuje decu mlađu od 6 godina kao posebno ranjivu kategoriju.

- Ne samo da su deca najosetljivija na efekte olova, već su ona i populacija koja će stavljati svoju odeću u usta – rekla je Kristina Aveljo.

Istraživački tim je testirao 11 majica u različitim bojama, uključujući crvenu, roze, narandžastu, žutu, sivu i plavu, kupljenih kod četiri prodavca koji uključuju brendove brze mode i diskontne lance.

- Videli smo da su sve majice koje smo testirali bile iznad dozvoljene granice za olovo od 100 ppm – dodala je Prisila Espinoza.

Kod različitih brendova, svetlije boje poput crvene i žute imale su tendenciju da sadrže više olova nego manje intenzivne nijanse. Iako je uzorak bio ograničen, Aveljo napominje da nijedan od testiranih predmeta nije ispunio američke bezbednosne standarde.

U drugoj fazi studije, istraživači su simulirali kako telo može da obradi olovo ako deca stavljaju odeću u usta ili je žvaću. Rekonstruisali su uslove u želucu kako bi procenili koliko olova može postati dostupno za apsorpciju.

Koristeći ove podatke, modelovali su potencijalnu izloženost usled navike stavljanja predmeta u usta (npr. sisanje, držanje ili žvakanje tkanine). Rezultati sugerišu da bi takva izloženost mogla da premaši dnevnu granicu unosa za decu koju je propisala američka Uprava za hranu i lekove (FDA).

Diversova napominje da su ove procene verovatno konzervativne. Čak i tako, ponovljena izloženost tokom vremena mogla bi da podigne nivo olova u krvi deteta dovoljno da zahteva kliničko praćenje.

Tim planira da proširi svoje istraživanje testiranjem više odevnih predmeta i analizom toga da li se veći sadržaj olova u tkanini direktno prenosi na veću apsorpciju kod dece.

Takođe žele da ispitaju kako pranje utiče na olovo(II)-acetat. To uključuje pitanje da li kontaminirana odeća može preneti olovo na druge predmete u pranju i kako deterdženti reaguju sa ovom hemikalijom. Jedna od briga je da bi pranje moglo stvoriti ostatke koji sadrže olovo unutar mašina, koje bi potom morale da se čiste kako bi se sprečilo ispuštanje kontaminacije u otpadne vode.

Istraživači se nadaju da će njihovi nalazi podstaći temeljnije testiranje odeće pre nego što ona stigne do potrošača i pritisnuti proizvođače da usvoje bezbednije alternative tokom procesa bojenja.

Već postoje opcije za boje bez olova, uključujući prirodne dobijene iz biljaka bogatih taninima, kao što su hrastova kora, kora nara i ruzmarin, kao i stipsu, koje se smatraju ekološki bezbednim.

- Ali ako želite da promenite tehnologiju odevne industrije, to će koštati mnogo novca – rekla je Diversova.

Bez pritiska potrošača ili regulatornih tela, kompanije mogu imati malo motivacije da pređu na bezbednije metode.

(Telegraf Nauka/Science Daily)