Nisu svi vikinzi bili jednako brutalni: Otkriveno odakle su stizali najnasilniji pljačkaši i ratnici

Dok su u jednoj skandinavskoj zemlji bili češći nasilni sukobi, u drugoj je bilo češće odrubljivanje glava

Vikinzi se, u modernoj kulturi, smatraju jednim od najbrutalnijih ratnika u istoriji. Ovi pljačkaši, gusari i trgovci obeležili su takozvano vikinško doba, period od 8. do 11. veka, kada su iz Skandinavije stigli do najdaljih delova Evrope, pa i sveta. Dok mnogi veruju da su svi vikinzi bili podjednako skloni nasilju, najnovije istraživanje otkrilo je da su u Norveškoj bili mnogo nasilniji i brutalniji nego u Danskoj. Drugim rečima, nisu svi vikinzi bili jednako brutalni.

Do ovog otkrića došao je tim istraživača Univerziteta Južne Floride (USF), koje je predvodio sociolog Dejvid Džejkobson, a rad o tome je objavljen u Journal of Anthropological Archaeology, saopštio je USF.

Preporučujemo

Nasilje među pojedincima, koje nije povezano sa kažnjavanjem od strane vladara ili vlasti, bilo je mnogo češće u Norveškoj. To dokazuju tragovi nasilja na skeletima i oružju u ovoj zemlji.

Džejkobson je deo interdisciplinarnog tima koji kombinuje arheologiju i sociologiju, kao i proučavanje skeleta i runa na stenama radi otkrivanja ključnih razlika u tome kako su nasilje, društvena hijerarhija i vlast uticali na dinamiku života u ova dva regiona.

- Interdisciplinarni pristup u ovoj studiji pokazuje koliko toga možemo da otkrijemo o društvu i politici čak i kada gotovo da nema pisanih izvora – rekao je Džejkobson.

Smrtonosna trauma na skeletima

Istraživači su analizirali skeletne ostatke iz vikinškog doba u Norveškoj i Danskoj i otkrili su da na 33% norveških skeleta postoje tragovi izlečenih povreda, što pokazuje da nasilni susreti nisu bili retki. Poređenja radi, 37% skeleta pokazuje tragove smrtonosnih povreda, što pokazuje koliko je česta i nekad fatalna bila upotreba oružja u Norveškoj.

Posebna karakteristika u Norveškoj je prisustvo oružja, posebno mačeva, u grobnicama. Studija je identifikovala više od 3.000 mačeva iz kasnog gvozdenog doba i vikinškog doba u Norveškoj, ali samo nekoliko desetina njih u Danskoj. Otkrića navode na to da je oružje imalo značajnu ulogu u identitetu norveških vikinga i njihovom društvenom statusu, što dalje naglašava kulturne veze sa nasiljem.

Jaka društvena hijerarhija i kontrola

U Danskoj su otkrića pokazalo nešto drugo. Dansko društvo bilo je više centralizovano, sa jasnom društvenom hijerarhijom i jačim centralnim autoritetom. Nasilje je bilo organizovano i kontrolisano, često povezano sa zvaničnim egzekucijama, a ne ličnim činovima nasilja.

Primera radi, skeleti u Danskoj imaju manje znakova povreda nastalih korišćenjem oružja, ali ima tragova egzekucije, odrubljivanja glava na primer. Skeletni ostaci pokazuju da je 6% danskih vikinga nasilno stradalo, a skoro svi u egzekuciji.

Dansko društvo imalo je i manji procenat grobova od norveškog. Umesto toga, društveni red je održavan pomoću političke kontrole, a na nju ukazuju i konstrukcije velikih zgrada i utvrđenja. Ove strukture, posebno za vreme kralja Haralda Plavozubog u 10. veku, demonstriraju da je Danska imala veći kapacitet za koordinisani rad i organizovaniju društvenu hijerarhiju.

Zašto postoji razlika?

Studija pokazuje da je Danska rigidnija društvena struktura dovodila do toga da je nasilje ređe, ali da su nasilje sistematski sprovodili zvanični kanali. S druge strane, u decentralizovanom norveškom društvu bilo je mnogo više individualnog nasilja.

Otkriće dodaje dokaze teoriji da čvršća vlasti i jača hijerarhija smanjuju nasilje u jednom društvu jer centralizuju silu.

- Ova otkrića pokazuju da su društva veoma različita u Norveškoj i Danskoj. To je izuzetno otkriće jer se do sad mislilo da je vikinška Skandinavija bila gotovo jedno društvo – rekao je Džejkobson.

Ko su bili vikinzi?

- Novi talas skandinavskih migracija iznenadio je zapadnu Evropu krajem 8. i početkom 9. veka. O prilikama koje su tada vladale u skandinavskim zemljama evropski savremeni pisci znali su veoma malo, pa su glavni izvor za to doba kasniji nordijski tekstovi literalnog karaktera. Doba takozvanih normanskih ili vikinških napada iz skandinavskih zemalja obuhvata razdoblje od približno 300 godina (od kraja 8. do kraja 11. veka). Naziv normani nastao je u napadnutim evropskim zemljama koje su o napadačima znale samo da dolaze preko mora, sa severa. Naziv viking označava gusara u staronorveškom. Nastao je od reči vik, koja znači zaliv, i dodatka -ing, pa ukupno označava čoveka koji silazi u morski zaliv da bi pošao na gusarenje i u pomorske podvige. Reč viking je naziv sa sam gusarski poduhvat – piše Miroslav Brandt u knjizi „Srednjovjekovno doba povijesnog razvitka“.

Dokle su stigli vikinzi?

U drugoj polovini 8. veka Norvežani su počeli napade na Šetlandsko ostrvo i grupu Orkni, dodaje. A sledili su napadi na Veseks i Nortambriju.

- Oskudnost norveškog tla uzrok je što je norveška invazija izrazito težila za osvajanjem područja pogodnog za naseljavanje. Počevši od tridesetih godina 9. veka napadima Norvežana pridružuju se i Danci. Njihovi bezbrojni napadi na Englesku doveli su do zaposedanja dve trećine nizije Britanskog ostrva. Prodirali su duboko u unutrašnjost Francuske pljačkajući i paleći. Između 859. i 861. uplovili su u Sredozemno more i opustošili pojedine delove južne Francuske, Pizu u Italiji i veliki deo Toskane. Krajem 8. i početkom 9. veka u invaziju Normana uključili su se i Šveđani. Oni su napadali i zatim stvarali trajna uporišta na obalama Riškog i Finskog zaliva. Otuda su kretali prema jugu kao trgovci i ratnici, unajmljujući se u vojnu službu ruskih knezova u Ladogi, Novgorodu, Kijevu… Već 839. njihovi predstavnici dopiru preko Rusije sve do Carigrada – navodi se u knjizi.

(Telegraf Nauka)