Analiza DNK rešila enigmu „izgubljenog princa“: Forenzičari raskrinkali 2 veka staru teoriju zavere

Izgubljeni princ Kaspar Hauzer i njegovo pismo… Foto-kolaž: British Library / akg-images / Profimedia; akg-images / akg-images / Profimedia; Shutterstock

„Izgubljeni evropski princ“ Kaspar Hauzer bio je glavna tema na Starom kontinentu prošlog veka. Ovaj divlji dečak koji se pojavio niotkuda i privukao neviđenu pažnju. Ni danas se ne zna ko je Kasper zaista bio, ali analiza DNK sa njegove krvave košulje i dlaka otkrila je ko nije bio.

„Jedne nedelje 1828. odrpani dečak pronađen je napušten u gradu N. Jedva je hodao i mogao je da izgovori jednu rečenicu. Kasnije je ispričao da je od rođenja bio zaključan u podrumu. Nikad nije video drugo ljudsko biće, drvo, kuću. Do danas niko ne zna odakle je došao ili ko ga je oslobodio.“

Preporučujemo

Ovaj uvod u film „Enigma Kaspara Hauzera“ Vernera Hercoga iz 1974. možda zvuči kao uvod u gotski horor film, ili neku jezivu adaptaciju dela Edgara Alana Poa, piše Popular Mechanics. Međutim, Hercogov film nije bio fiktivan, već biografski. Jedan je od mnogih radova o Kasparu Hauzeru, divljem detetu koje je privuklo pažnju cele Evrope 19. veka i inspirisalo teorije zavere u koje je bilo upetljano i Sveto rimsko carstvo.

Kada se 16-godišnji Hauzer pojavio u Evropi, noseći pisma sa svojom čudnom pričom – da je držan u mračnoj i hladnoj tamnici, postao je slavna osoba. Prvo nije mogao da govori, samo je uspeo da napiše svoje ime, a onda je znao da izgovori samo jednu frazu: „Želim da budem konjanik, kao moj otac“. Zbog toga je postao fascinacija evropske aristokratije.

U roku od godinu dana, glasine su počele da kolaju, pa su postojale tvrdnje da je bio sin nedavno preminulog velikog vojvode Karla, vladara Badena iz dinastije Ceringen. Karl je preminuo bez zvaničnih naslednika, titulu je preuzeo njegov stric Ludvig nakon čega je dinastija nestala.

Prema popularnoj teoriji, Kaspar je bio Karlov sin koji je zamenjen mrtvom bebom malo po rođenju. Iza svega, pričalo se po aristokratskim kuloarima, stajala je majka Ludvigovog polubrata koja je time osigurala presto svom sinu.

Iako su mnogi mislili da je Hauzer samo prevarant, njegova bizarna smrt samo pet godina kasnije dodatno je podgrejala teorije o njegovom identitetu. Misteriozni stranac izbo ga je na ulici, a tri dana kasnije podlegao je povredama.

- Tvrdi se da je ovo najveća misterija 19. veka – rekla je genetičarka Turi King, jedna od stručnjaka koji su uradili analizu DNK Kaspara Hauzera, inače zaposlena na Univerzitetu u Batu, prenesi ScienceAlert.

Oni su uzeli DNK sa krvave odeće i kose, a onda je uporedili sa potomcima dinastije Ceringen

- DNK Kaspara Hauzera bio je isti na krvi i u kosi, što nam je omogućilo da to ispitamo. Pokazalo se da je mDNK različit od mDNK navodnih sestara i njihovih potomaka. Jasno je da je mitohondrijalno različit. Time je srušena teorija o „izgubljenom princu“. Nažalost, podaci koje imamo još nam ne govore ko je on, ali znamo ko nije – rekla je Kingova.

Studija je objavljena u žurnalu Science Direct.

(Telegraf Nauka/Popular Mechanics/ScienceAlert)