Izgubljeni pečat kralja Edvarda Ispovednika ponovo otkriven nakon 40 godina

Edvard Ispovednik... Foto: Art Collection 3 / Alamy / Profimedia

Anglosaksonski pečat iz 11. veka koji je pripadao Edvardu Ispovedniku ponovo je otkriven više od 40 godina nakon što je proglašen izgubljenim. Voštani „pečat Sen-Denija“ nestao je bez zvaničnog objašnjenja 1980-ih godina iz Nacionalnog arhiva u Parizu, gde se nalazio skoro 200 godina.

Preporučujemo

Nestanak ovog ubedljivo najbolje očuvanog od tri pečata za koje se zna da ih je Edvard koristio izazvao je veliku zaprepašćenost među istoričarima. Međutim, sad se ispostavlja da je voštani artefakt pronađen tokom istraživanja u odseku pariskog arhiva koji sadrži kolekciju odvojenih i oštećenih pečata.

Ovaj ponovni pronalazak iz 2021. godine je prvi put obelodanjen u novom radu naučnika sa Univerziteta u Eksiteru. Istoričari kažu da pečat, i dokument na kom je korišćen, pokazuju da se poslednji anglosaksonski kralj Engleske oslanjao na vizantijske i evropske uticaje u ovom aspektu državnosti.

Viseći pečati su bili dvostrani voštani žigovi prikačeni za dokument vrpcom ili trakom koja je visila ispod njega. Monarsi su ih koristili za overu i odobrenje važnih državnih dokumenata.

Edvardov pečat je stoga dragoceno istorijsko svedočanstvo i njegov pronalazak daje sjajnu priliku da ga pažljivo proučimo i razmotrimo šta govori o ambicijama i uticajima oko kralja i njegovih savetnika, kažu istoričari.

Dok su istraživači pregledali mnoštvo artefakata u kolekciji odvojenih pečata otkrili su i odmah prepoznali nestali pečat. Zatim su kontaktirali nekoliko stručnjaka iz ove oblasti.

„Ovo je naš najvažniji pečat iz Engleske pre normanskog osvajanja, pogotovo zato što je jedini očuvan koji imamo i tako jedini koji pruža priliku da proučimo njegovu ikonografiju i odgonetnemo njegovo mesto u diplomatskim poslovima zemlje. To što je ponovo pronađen je samo po sebi važno, ali je to takođe prilika da se ponovo otvore pitanja koja su mirovala četiri decenije“, kažu naučnici sa Odeljenja za arheologiju i istoriju Univerziteta u Eksiteru.

Što se samog pečata tiče, reči „Anglorum basileus“ — pri čemu je drugi termin titula korišćena za vizantijskog cara — bile su „ako ne iskazivanje poštovanja prema vizantijskim tradicijama vlasti“, onda verovatno reinterpretacija njihovog stila. Takođe, prisustvo mača na jednoj strani pečata podseća na vizantijske novčiće koji prikazuju vladare sa mačem, poput Konstantina Velikog.

„Možda mislite da se podrazumeva da mač bude kraljevski atribut. Međutim, u tom trenutku engleske istorije se gotovo nije koristio. Vidimo ga, pak, na vizantijskom kovanom novcu, gde je uveden ne više od pet do deset godina ranije. Dakle, ovo ukazuje na snažne veze sa vizantijskom ikonografijom i brze reakcije na nju, direktno ili preko Evrope“, kažu istraživači.

Autori rada razmatraju pečat u vezi sa pojavom novog tipa dokumenta koji su kraljevi koristili za dodelu zemlje ili prava, istovremeno naređujući lokalnim zvaničnicima izvršenje. Svedočanstva pokazuju da je iz vremena Edvardove vladavine preživelo sedam originala i više kopija, dok pre toga nema originala ili ima samo nekoliko kopija.

Ovi nalazi potkrepljuju gledište da je vladajuća klasa Engleske već bila pod snažnim uticajem kontinentalne Evrope — uključujući normansku Francusku — pre osvajanja iz 1066. godine.

(Telegraf Nauka/Phys.org)