Grobnica žene iz doba Vikinga u Norveškoj nema presedana

Otkriće grobnice iz vikinškog doba u Trendelagu u Norveškoj predstavlja misteriju za arheologe.

Zapanjujuće dobro očuvan grob otkrio je ženu koja je sahranjena sa školjkama morskih češljeva pažljivo i smišljeno postavljenim pored njenih usta.

Preporučujemo

Ne samo da je ovo prvi takav slučaj u prethrišćanskim vikinškim grobovima, već se čini da u objavljenim arheološkim podacima ne postoje očigledne paralele.

„Najizuzetnija stvar su dve školjke morskih češljeva postavljene kod usta sahranjene žene“, kažu naučnici sa Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju (NTNU). „Ova praksa nije poznata u slučaju prethrišćanskih grobova u Norveškoj. Još uvek ne znamo šta taj simbolizam znači“.

Grobnica još nije formalno opisana u naučnom radu, ali rani popis njenog sadržaja čini školjke još zagonetnijim.

Prvi nagoveštaji postojanja groba potekli su od detektora metala pomoću kojeg je pronađen bronzani broš tipičan za doba Vikinga.

Detaljniji pregled terena otkrio je grob žene iz vikinškog doba – što je samo po sebi retkost pošto kiselost norveškog tla ima tendenciju da prilično brzo i temeljito razgradi posmrtne ostatke.

Iako je veliki deo groba uništen tokom vekova, ostalo je dovoljno da arheolozi mogu da utvrde neke ključne činjenice – dva ovalna broša koja bi bila zakačena za trake haljine i prstenasta kopča koja bi služila za vezivanje podsuknje.

„Smatramo da se u ovom grobu iz vikinškog doba nalazi žena, sahranjena u odeći i sa nakitom tipičnim za 9. vek. To ukazuje da je bila slobodna i verovatno udata žena, možda gospodarica imanja“, kažu istraživači.

Međutim, školjke morskih češljeva nemaju presedana. Grob je takođe sadržao jedan broj ptičjih kostiju, pažljivo raspoređenih, verovatno od krila – što je pogrebni dodatak koji je malo poznatiji. Možda najpoznatiji primer je 6.000 godina star danski grob majke i novorođenčeta, gde je beba pažljivo položena na krilo labuda.

Postoji izvesno simboličko značenje povezano sa školjkama morskih češljeva u različitim periodima i mestima u istoriji, ali nije poznato u slučaju Skandinavije u 9. veku.

Tokom grčke i rimske antike, na primer, školjka morskog češlja je bila povezana sa Afroditom/Venerom i nosila simboličke asocijacije na plodnost, rađanje i ženstvenost.

Tek oko 11. veka, školjka je postala moćan hrišćanski simbol hodočašća i duhovnog putovanja.

To bi moglo bilo prikladno za pogrebni obred, ali se ne može primeniti na Norvešku 9. veka.

Mnoge druge grobnice širom sveta sadrže školjke i fragmente školjki, ponekad daleko od okeana. U pogrebnim kontekstima neolitskog i bronzanog doba Poljske, na primer, školjke poput Spondylusa bile su povezane sa bogatstvom, prestižom i vezama preko velikih distanci.

Dakle, iako arheolozi nemaju objašnjenje zašto je ova konkretna grobnica uključivala školjke, drugi dokazi da su morske školjke često imale značenje tokom istorije, kao i njihovo pažljivo postavljanje u ovom grobu, ukazuju na poseban značaj za ljude koji su sahranili ženu.

Istraživači nastoje da saznaju više o toj ženi, nadajući se da će otkriti kakvu je vezu možda imala sa ranije otkrivenim grobom iz 8. veka, na istom terenu.

„Pregledaćemo skelet, sačuvati predmete i uzeti uzorke za datiranje i DNK analizu. Cilj je da saznamo više o toj osobi i mogućoj vezi sa prethodnim pronalaskom u istoj oblasti“, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/Science Alert)