Jortspringski čamac - istraživači se približavaju otkrivanju misterioznog porekla čuvenog plovila

Kad je pre više od 100 godina u Skandinaviji iskopan drevni čamac, arheolozi su počeli da otkrivaju delove njegove istorije.

Na plovilu napravljenom od drvenih dasaka nalazilo se mnoštvo oružja — mačevi, koplja, štitovi itd. — otkrivajući priču o ratnicima koji su pokušali da napadnu dansko ostrvo Als, ali su na kraju bili poraženi. Branitelji ostrva su potopili čamac u močvari, gde je ostao sve dok nije pronađen više od dva milenijuma kasnije.

Preporučujemo

Ipak, ostala su pitanja bez odgovora, poput toga odakle su osvajači došli i kad. Nova studija možda približava naučnike otkrivanju misterioznog porekla čuvenog Jortspringskog čamca.

Nalazi predstavljaju podatke dobijene metodom radioaktivnog ugljenika, kao i analizu materijala, sugerišući da je čamac putovao dalje nego što se ranije mislilo.

„Naš rad daje značajan novi trag za odgonetanje misterije odakle su došli napadači“, kažu istraživači sa Odeljenja za arheologiju i antičku istoriju Univerziteta u Lundu u Švedskoj.

„Tokom bronzanog doba, Skandinavci su morali da putuju preko mora kako bi trgovali bakrom i kalajem, koji su bili neophodni za proizvodnju bronze, a nisu se iskopavali u nordijskom regionu u to vreme. Jortspringski čamac stoga predstavlja proizvod jedne od ranih pomorskih kultura Skandinavije“.

Proučavanje ovog čamca daje bitne informacije ne samo o pomorstvu u ranom gvozdenom dobu, već i o pomorstvu u prethodnom bronzanom dobu.

Istraživači su takođe otkrili nešto neočekivano: delimičan otisak ljudskog prsta na fragmentima katrana na čamcu, koji je možda ostavio jedan od moreplovaca. Otisak prsta je redak pronalazak koji može otkriti direktnu vezu sa osobom koja je koristila drevni čamac.

Pre nego što je potopljen, Jortspringski čamac je bio dug skoro 20 metara i mogao je nositi do 24 čoveka. Trenutno izložen u Nacionalnom muzeju Danske u Kopenhagenu, čamac je sačinjen od donje daske spojene sa dve bočne daske i zakrivljenog produžetka na svakom kraju.

Smatra se da je to najstariji sačuvani čamac napravljen od drvenih dasaka u severnoj Evropi i da predstavlja dokaz napredne brodograditeljske tehnologije ranog gvozdenog doba u Skandinaviji.

Ubrzo nakon iskopavanja čamca početkom 1920-ih, sprovedena su opsežna istraživanja da bi se utvrdilo odakle su napadači došli. Tek 2024, kad su autori nove studije analizirali ranije neispitane ostatke materijala koji čini čamac vodonepropusnim i konopce pronađene s njim, otkriven je prvi veliki novi trag posle više od jednog veka.

Ranije se pretpostavljalo da je zaptivač napravljen od lokalnih materijala poput lanenog ulja ili goveđe masti, ali su istraživači otkrili da se zapravo sastoji od mešavine životinjske masti i borove smole.

U tom periodu je Danska imala malo borovih šuma, što sugeriše da je čamac napravljen u nekom drugom regionu, poput priobalnih područja duž Baltičkog mora, gde je bilo borovih šuma. Ako su ratnici došli iz tog pravca, to bi značilo da su prešli veliku udaljenost i moglo bi sugerisati da je napad bio organizovan i nameran.

Ovaj novi trag „pokazuje da skandinavska pomorska tradicija invazije i trgovine, najčuvenije povezana sa vikinškim dobom, ima veoma duboke korene koji sežu hiljadama godina unazad, do ranog gvozdenog i bronzanog doba“, kažu istraživači.. „Takođe pokazuje da je drevna Skandinavija bila veoma povezan region. Slično kao danas, politički sukobi i savezi prevazilazili su regionalne granice, a ljudi su morali imati kontakte preko velikih udaljenosti“.

Stručnjaci smatraju neočekivanu upotrebu borove smole veoma zanimljivom. „Imamo modernu sklonost da potcenjujemo ljude iz prošlosti i njihova dostignuća — međutim, oni su zapravo putovali u malim, otvorenim plovilima preko Severnog mora, Skageraka i Baltičkog mora. To je moglo biti u čamcima od izdubljenih stabala i u manjim daščanim brodovima poput Jortspringskog“.

Studija takođe pokazuje koliko je važno što u muzejskim kolekcijama čuvamo stare artefakte. Kad je Jortspringski čamac iskopan 1921. godine, nije se moglo znati da će 100 godina kasnije postojati niz visokospecijalizovanih metoda koje će moći da izvuku informacije čak iz najbeznačajnih delova dobijenih iskopavanjem. Nadamo se da ćemo jednog dana precizno odrediti geografsko poreklo ovog izuzetnog čamca, kažu stručnjaci.

Neočekivani nalazi u arhivi

Kad su autori studije izvadili fragmente zaptivnog materijala iz arhive, naišli su i na neke očuvane konopce, što je omogućilo da se primeni metoda radioaktivnog ugljenika.

Ova savremena metoda datiranja nije postojala u vreme kad je čamac iskopan, a čak i nakon što je tehnika razvijena nije se mogla primeniti na drvene daske zbog hemikalija upotrebljenih za njihovo očuvanje. Međutim, na osnovu konopaca je utvrđeno da čamac potiče iz četvrtog ili trećeg veka pre nove ere, što se poklapa sa ranijim datiranjem.

Zatim, postojao je i delimičan otisak prsta na čamcu, kao šlag na torti, jer su otisci prstiju veoma retki za taj period i region. Nekoliko drugih otisaka prstiju pronađeno je u katranu, ali svi potiču iz različitih perioda i veoma drugačijih konteksta. Pronaći jedan na tako posebnom čamcu je vrlo izuzetno, kažu istraživači.

Iako novi tragovi mogu dati važne informacije o ratnicima, autori se nadaju da će dalja istraživanja jednog dana rešiti misteriju porekla čamca. U potrazi za odgovorima, proučavaju rendgenske snimke drveta koji bi mogli pokazati godove. Takođe, nadaju se da će iz katrana izvući drevni DNK, što bi moglo pomoći da se precizno odredi poreklo napadača.

Jortspringski čamac i nalaz (sa brojnim oružjem) daju dokaze o sukobu i strategiji tokom ranog gvozdenog doba u severnoj Evropi. Važno je nastaviti ovakve studije radi razumevanja da je pomorska istorija bitan deo istorije (preistorije) južne Skandinavije, gde more i fjordovi povezuju kopna.

U slučaju Jortspringa, pak, može se reći da je pomorska istorija ujedno mornarička istorija, dodaju istraživači. Kontrola Baltičkog mora i (trgovačkih) ruta bila je jednako važna u ranom gvozdenom dobu kao i danas.

(Telegraf Nauka/Yahoo/CNN)