Kamen korišćen kao deo temelja za štalu: Ispostavilo se da je reč o nečem izuzetno jedinstvenom i drevnom

Naizgled neugledan kamen dug oko 23 centimetra dugo je korišćen kao deo temelja za štalu u jednoj češkoj bašti. Međutim, nova studija pokazala je da nije reč o običnom kamenu, već o nečem mnogo spektakularnijem, izuzetno jedinstvenom i arheološki vrednom.

Vulkanski kamen – riolitski tuf – u stvari je drevni kalup za proizvodnju vrha koplja napravljen i korišćen u kasnom bronzanom dobu, oko 1350. godine pre nove ere, piše Live Science.

Preporučujemo

- Ovo je najbolje očuvan i najsavršeniji kalup za livenje bronzanog vrha koplja u centralnoj Evropi. Na osnovu oblika vrha koplja i vrste korišćene sirovine kalup je u južnu Moravsku uvezen iz severne Mađarske – rekao je za Live Science Milan Salaš, arheolog Moravskog muzeja u Češkoj i autor studije.

Novootkriveni kalup težak 1,1 kilogram odgovara onima iz takozvane kulture polja sa urnama, koja se pojavila sredinom 2. milenijuma pre nove ere i poznata je po kremiranju i sahranjivanju mrtvih u urnama na prostranim grobljima.

U svojoj analizi, Salaš i njegove kolege naveli su kako su kalupi poput ovog omogućili livenje metalnog alata i oružja, kao što su vrhovi kopalja, sekire i bodeži, uz veću ujednačenost. To bi zauzvrat olakšalo vođenje oružanih sukoba, a takođe bi ojačalo trgovinsku i političku moć kultura u Karpatskom basenu, napisali su u studiji objavljenoj u žurnalu Archeologické Rozhledy.

- Ove vrste vrhova kopalja, koje karakterišu rebra duž sečiva i oštar greben na nasadniku, uobičajene su u karpatskom regionu. To je u suštini bila serijska proizvodnja. Kao što vidimo, kalup je korišćen veoma intenzivno. Verovatno su iz njega izlivene desetine vrhova kopalja - rekao je Salaš za Radio Prague International.

Kamen je otkrio vlasnik kuće J. Tomanec 2007. godine, nakon što je primetio sivu ploču koja je blago virila iz zemlje, gde je verovatno dospela nakon što je korišćena u temelju štale. Tomanec je 2019. godine predao kamen Moravskom muzeju, gde ga je Salaš detaljnije ispitao koristeći rendgensku fluorescentnu analizu kako bi utvrdio hemijski sastav kalupa.

- Dokazano je da je u kalupu livena bronza i da su obe polovine kalupa držane zajedno bakarnom žicom - rekao je Salaš za Live Science.

Kako bi ušli u trag poreklu kalupa, koautor studije Antonjin Pšihistal, profesor geologije na Univerzitetu Masarik, radio je sa Salašem i koristio rendgensku difrakciju, tehniku koja određuje atomsku strukturu određenih kristalnih čvrstih materija, poput kamena. Time je utvrđeno da je kalup napravljen od riolitskog tufa, koji se često nalazi u planinama Bik u Mađarskoj ili oko obližnjeg grada Šalgotarjana.

- Pre oko 20 miliona godina, na tom području se nalazio ogroman vulkan koji je proizveo „ogromnu količinu tufa. Nažalost, nismo u mogućnosti da precizno odredimo mesto gde je kalup napravljen, ali je njegovo poreklo generalno očigledno (severna Mađarska do jugoistočne Slovačke) – naveo je Pšihistal za Live Science.

Dok su drugi primeri oružja i oklopa iz bronzanog doba pronađeni u obližnjim oblastima Karpatskog basena, ovaj kalup pruža uvid „iza kulisa“ u to kako su ovi predmeti nastajali.

- U ovom slučaju, jaka nagorelost i tragovi toplote jasno pokazuju njegovu ponovljenu upotrebu i serijsku proizvodnju bronzanih odlivaka - rekao je Salaš.

Često se kalupi za livenje iz perioda polja sa urnama nalaze u naseljima; ređe se otkrivaju u grobovima kao grobni prilozi. Nejasno je kako je kalup za vrh koplja završio u čovekovom dvorištu, ali je „najverovatnije naknadno dospeo u moderno doba sa obližnjeg lokaliteta iz perioda kulture polja sa urnama“, napisali su autori u studiji.

- Ovaj zanimljiv slučaj pokazuje koliko dug put može biti od otkrića jedinstvenog arheološkog predmeta 2007. do njegove naučne evaluacije u stručnom časopisu 2025. godine - zaključio je Pšihistal.

(Telegraf Nauka/Live Science)