Drevna radionica otkrila tajne Kušitskog carstva: Kakva je veza zanata i carske moći?

Radionica za proizvodnju fajansa otkrivena u velikom hramovnom kompleksu u drevnoj nubijskoj prestonici Napati pokazuje kako su vladari Kuša koristili specijalizovanu zanatsku proizvodnju da bi ojačali kraljevsku vlast, piše Phys.org.

U severnoj dolini Nila cvetao je Stari Egipat, ali njegov južni sused Nubija, na području današnjeg Sudana, verovatno je bila skoro podjednako važna. U 8. veku pre nove ere nubijsko Kušitsko carstvo čak je preuzelo vlast nad Egiptom i kontrolisalo ga.

Preporučujemo

Dok Stari Egipat vekovima privlači pažnju ljudi i istraživača, o Nubiji se zna relativno malo. Čak su mnogi istraživači smatrali da je Kušitsko carstvo imitiralo Egipat u mnogim političkim i ekonomskim poduhvatima.

– Novija naučna istraživanja sve više dovode u pitanje gledišta koja su Kuš prikazivala samo kao kopiju Egipta, ali i dalje ostaju važna pitanja o tome kako je kušitska država kontrolisala resurse, radnu snagu, proizvodnju i raspodelu prestižnih dobara – naveo je dr Renan Lemos sa Univerziteta u Daramu, vodeći autor studije.

Da bi odgovorili na ova pitanja, dr Ketrin Hauli sa Univerziteta u Njujorku i dr Lemos, zajedno sa timom istraživača, obavili su iskopavanja u velikom hramovnom kompleksu Sanam, koji je podigao kušitski kralj Taharka u 7. veku pre nove ere. Njihovi rezultati objavljeni su u žurnalu Antiquity.

Autori su u hramu otkrili ostatke radionice za proizvodnju fajansa, zajedno sa stotinama perli, pa čak i fajansnim šabtijem – vrstom pogrebne figurice koja se ostavljala u kraljevske grobnice i u Egiptu i u Nubiji.

– Fajans je namenski proizveden staklasti materijal, načinjen uglavnom od silicijum-dioksida pomešanog sa različitim količinama alkalija i kreča. Pečenjem ove mase na relativno niskim temperaturama stvara se staklasta površina koja povezuje materijal. Fajans je bio cenjen zbog svog svetlog, sjajnog izgleda, najčešće u plavoj, zelenoj ili beloj boji. U drevnom Egiptu nazivan je „onim što sija“, što je odražavalo i njegov sjaj i njegovu ulogu poželjnog materijala – pišu autori.

Proizvodnja fajansa bila je proces praćen štetnim isparenjima i gustim dimom, pa je stoga možda iznenađujuće pronaći takvu radionicu u neposrednoj blizini verskog središta. U Egiptu su radionice fajansa obično bile smeštene na obodima naselja.

Međutim, hramovi su predstavljali središte nubijske državne ekonomije i bili su neraskidivo povezani sa kraljevskom vlašću. Zbog toga su prednosti povezivanja proizvodnje fajansa sa kraljevskim autoritetom verovatno nadmašile neprijatne propratne pojave pečenja, što ukazuje na to da je kraljevska vlast u drevnoj Nubiji bila tesno povezana sa kontrolom nad proizvodnjom vrednih dobara.

Foto: Lemos R, Howley K, Shinn S, Abdu Rabo S. Crafting power in Kush: faience production and state control in the Napatan region. Antiquity. Published online 2026:1-20. doi:10.15184/aqy.2026.10434

– Ovi dokazi pokazuju da hram u Sanamu nije bio samo verski spomenik već i centar proizvodnje pod državnom kontrolom. Radionica je proizvodila predmete od fajansa povezane sa kraljevskom vlašću, uključujući šabtije namenjene kraljevskom groblju u Nuriju – rekao je Lemos.

Važno je istaći da, iako je upotreba fajansa u Kušu verovatno bila inspirisana egipatskom praksom, istraživanje ukazuje na to da su se proizvodne metode znatno razlikovale.

– Radionica otkriva da su kušitske zanatlije prilagodile tehnologije inspirisane Egiptom lokalnim uslovima. Umesto da se oslanjaju na krečnjak, kog u većem delu Sudana ima malo, izgleda da su kao izvor kreča u recepturi za fajans koristili usitnjene morske školjke. To ukazuje na tehnološku inovaciju, a ne na puko oponašanje – objasnio je Lemos.

Ovo otkriće pruža redak, neposredan dokaz o tome kako je Kuš sprovodio vlast. Ono sugeriše da država nije kontrolisala samo proizvodnju prestižnih predmeta već i pristup sirovinama, radnoj snazi i specijalizovanom znanju potrebnom za njihovu izradu.

Takođe pokazuje po čemu se Kuš razlikovao od Egipta. Dok se moć u Egiptu obično izražavala kroz kontrolu nad zemljom i poljoprivredom, istraživanje ukazuje na to da je kušitska država svoj autoritet crpela iz kontrole nad proizvodnjom prestižnih predmeta.

– Ovo naglašava kreativnost i delatnu snagu drevnih nubijskih društava. Umesto pukog preuzimanja egipatskih kulturnih obrazaca, Kušiti su selektivno prilagođavali strane tehnologije i ideje, razvijajući sopstvene metode proizvodnje i stvarajući predmete koji su nosili specifična kušitska društvena i politička značenja – zaključio je Lemos.

(Telegraf Nauka/Phys.org)