Zašto su Nubijci pre 1.400 godina tetovirali svoju decu

Više od deset mumija dece sa facijalnim tetovažama pronađeno je na arheološkoj lokaciji u oblasti Nubije iz hrišćanskog doba.

Istražujući mumificirana tela u Sudanu, arheolozi su otkrili da su deca stara samo 18 meseci, u regionu doline Nila pre 1.400 godina, imala tetovaže na licu. Štaviše, ta praksa se poklapa sa dolaskom hrišćanstva u region poznat kao Nubija.

Preporučujemo

„Ako su tetovaže bile simbol hrišćanske vere tetovirane osobe, onda je možda bilo važno da roditelji pronađu trajne načine da obeleže svoju decu kao hrišćane“, kaže En Ostin sa Univerziteta Misuri u Sent Luisu.

Ispitano je 1.048 mumificiranih ljudskih ostataka sa tri arheološke lokacije u modernom Sudanu i dokumentovani su dokazi o tetovažama kod 27 osoba svih uzrasta i polova.

Tetoviranje je dugotrajna praksa kod ljudi. Neka od najstarijih arheoloških svedočanstava o tetovažama mogu se naći u slučaju „ledenog čoveka Ecija“, čije dobro očuvano telo, staro 5.300 godina, pronađeno u Alpima, ima tragove 61 tetovaže.

Druge rane tetovaže su otkrivene na egipatskim mumijama, starim 5.000 godina, sibirskim mumijama, starim 2.300 godina, i peruanskim mumijama, starim 1.200 godina. Međutim, svi ovi primeri predstavljaju tetovaže na odraslim ljudima. Tetovirana deca se pronalaze mnogo ređe.

U novoj studiji su identifikovani mnogi primeri tetoviranja na lokaciji iz hrišćanske ere – Kulubnarti na severu Sudana. Dva groblja na lokaciji bila su u upotrebi između 650. i 1000. godine nove ere.

Pomoću mikroskopije sa infracrvenim svetlom, koja može da prođe kroz kožu i otkrije tetovaže jedva vidljive golim okom, istraživači su identifikovali 17 osoba sa jasnim tetovažama i šest osoba sa mogućim oslabljenim tetovažama.

Ispitujući gde tačno na telu ljudi pokopani na lokaciji Kulubnarti imaju tetovaže, istraživači su primetili neobičan obrazac: dvoje ljudi je imalo tetovaže na leđima, dok su ostali imali crteže na čelima, slepoočnicama, obrazima ili obrvama. Tetovaže na licu su već relativno retke u arheološkim nalazima, ali su istraživači otkrili još ređu praksu: tetoviranje dece.

Većina ljudi sa tetovažama bila su deca mlađa od 11 godina, a najmlađa individua sa jasnim tetovažama ima 18 meseci. Čak je pronađena trogodišnja devojčica sa jednom tetovažom direktno preko druge, što sugeriše da su mala deca bila tetovirana više puta.

Tetovaže su se sastojale od grupisanih tačaka i crtica. Najčešći dizajn bile su četiri tačke tetovirane u dijamantskom obrascu na čelu, što bi moglo predstavljati hrišćanski krst. „Sasvim je moguće da je tetoviranje bilo deo neke vrste krštenja ako je korišćeno kao znak hrišćanstva“, kaže Ostin.

Međutim, istraživači razmatraju još jednu teoriju o raširenoj praksi tetoviranja dece.

„Ako su roditelji tetovirali decu da bi ih zaštitili ili iz medicinskih razloga, možda visoka stopa tetoviranja male dece pokazuje da su se ljudi Kulubnartija suočavali sa veoma velikim brojem zdravstvenih problema“.

Tetovaže na čelu mogu predstavljati pokušaje roditelja da zaštite decu od glavobolja ili visokih temperatura, što su uobičajeni simptomi malarije, bolesti sa dugom istorijom u dolini Nila.

Istraživači su takođe otkrili da su Nubijci verovatno koristili noževe, a ne igle, za tetoviranje, s obzirom na oblik tetovaža.

Čak i ako su tetovaže bile samo dekorativne, ne treba žuriti sa osudom ove prakse. „Oblik tetoviranja na Kulubnartiju – koje je moglo biti urađeno prilično brzo – ne izgleda ekstremnije od bušenja ušiju maloj deci ili obrezivanja“, kaže Ostin.

(Telegraf Nauka/Live Science)