„Oživeo“ prvi ruski car: Mnogi ga smatraju jednim najbrutalnijih i najstrašnijih vladara u istoriji

Brazilski 3D forenzički umetnik Cicero Moraes uradio je aproksimaciju lica Ivana IV Vasiljeviča poznatijeg po imenu Ivan Grozni

Prvi ruski car i jedan od najkontroveznijih vladara u istoriji – Ivan IV Vasiljevič ili Ivan Grozni – „oživeo“ je u najnovijem radu brazilskog 3D forenzičkog umetnika Cicera Moraesa.

- Inspiracija za forenzičku aproksimaciju lica Ivana Groznog bio je onlajn čas pisca i biografa Paula Recutija (Paulo Rezzutti) na kome je pričao o Ivanu Groznom. Nisam znao gotovo ništa o caru, pa sam ga istražio i otkrio sam interesantnu priču i slike lobanje koje su mi omogućile da uradim aproksimaciju lica – rekao je ekskluzivno za Telegraf Nauku Cicero Moraes.

Preporučujemo

Na pitanje koliko je ovaj zadatak bio komplikovan, on je dodao:

- Uprkos delimičnom gubitku (nedostaje desni slepoočni deo), značajan i važan deo lobanje bio je dostupan, što je bilo više nego dovoljno za dalji rad.

Prvo je napravio dvodimenzionalne projekcije lobanje, dodaje.

- One su bile osnova za 3D rekonstrukciju. Nakon toga sam ukrstio seriju tehnika sa projekcijama zasnovanim na merenjima urađenim tomografskim skeniranjem živih pojedinaca i anatomskom deformacijom, kada se koristi tomografija virtuelnog donora, koja se prilagođava u tri dimenzije da lice bude kompatibilno sa licem Ivana IV. Završni rad bio je kombinacija svih ovih podataka, a onda su završene i generisane slike.

Moraes kaže da je ceo taj proces trajao oko jedne nedelje.

- Početkom šezdesetih godina rađena je reastauracija u Arhangeljskoj sabornoj crkvi u Kremlju sa profesionalcima različitih oblasti – arhitektama, istoričarima, antropolozima i forenzičarima. Situacija je iskorišćena da se ekshumiraju i prouče tela nekliko plećima, uključujući Ivana Groznog i njegova dva sina Ivana i Fjodora. Prema izveštajima Mihaila M. Gerasimova, koji je radio na ekshumacijama, tri lobanje su imale strukturalne gubitke, s tim da je lobanja Ivana Ivanoviča bila u najkritičnijem stanju, jer se dezintegrisala, dok je lobanja Ivana IV loše očuvana, a osnova njenog desnog slepoočnog dela je potpuno uništena. Postojala je glasina da je on bio otrovan, ali su količine arsena u njegovom telu bile u normalnim granicama dok su koncentracije žive u telu mogle biti objašnjenje lošim zdravljem, hranom i alkoholom, ali i mogućom zarazom sifilisom, iako doduše trag te bolesti nije otkriven u kostima cara – navodi se u Moraesovom radu.

Dobro očuvana struktura hrskavice u grkljanu, dodaje se, pokazuje i da nisu tačne glasine da su ga ugušili Bogdan Belski i Boris Godunov.

- Skelet je pokazao da je reč o muškarcu visokom od 178 do 180 centimetara i težine od 85 do 95 kilograma, sa strukturom koja pokazuje jako i utrenirano telo, što potvrđuje opise nastale između 1567. i 1577, kada se naglašavalo da je „bio visok, da je imao snažno telo i bio debeo“. U odnosu na poreklo, Ivan bi bio blizu dinarske grupe, što je slovensko nasleđe, dok su druge karakteristike, poput oblika nosa i očnih duplji, ukazivale na južnoevropsko poreklo, naveo je Gerasimov – piše u radu.

Za forenzičku aproksimaciju je, dodaje se, ključna lobanja osobe koja se ispituje, a u slučaju Ivana IV postoji serija slika i videa dostupnih u člancima o tome, a postoje i tačna merenja.

- Ukupno je generisano 9 slika, tri bez kose i brade, tri u boji bez kose i brade i tri u boji sa kosom, bradom i odećom. Objektivne slike su sa zatvorenim očima, jer njihov oblik nije poznat sa sigurnošću, kao što nije ni pigmentacija kože i kose – navodi se u Moraesovom radu.

Ruski car Ivan IV jedna je od najkontroverznijih i najpoznatijih ličnosti ruske istorije. Mnogi ga smatraju jednim od najbrutalnijih i najstrašnijih vladara, a drugi progresivnim liderom koji je reformisao, modernizovao i proširio zemlju, osnovao prvu šampariju, uveo parlament, modernizovao zakonik...

- Ivan Vasiljevič nije imao nadimak „Grozni“ do tri veka nakon smrti, kada su se stopila tri elementa: predrasude prema Romanovima koja je imala „stara boljarska aristokratija“, antimoskovska zapadna tradicija zasnovana na pamfletnoj literaturi 16. veka i moderna evropska praksa davanja nadimaka dinastima – naveo je svojevremeno u radu „Kako je Ivan postao Grozni“ Edvard L. Kinan, nekadašnji profesor istorije na Harvardu.

(Telegraf Nauka)