Najstariji vrh koplja u Evropi pronađen je u Rusiji: Najveće iznenađenje je to ko je napravio ovo oružje

Najstariji vrh koplja dosad pronađen u Evropi iskopan je u Rusiji. Ali najveće iznenađenje je to ko ga je napravio – najbliži ljudski rođaci neandertalci.

Međunarodni tim naučnika u radu objavljenom u Journal of Archaeological Science opisao je kako i gde je vrh koplja pronađen, u kakvom je stanju i šta su o njemu saznali nakon detaljnih analiza.

Preporučujemo

Vrh koplja je pronađen još 2003. godine u sloju sedimenta u pećini Mezmajskaja na Severnom Kavkazu, zajedno sa mnoštvom kostiju različitih životinja, kao i ostacima logorske vatre. Tek nedavno je vrh koplja detaljno ispitan, piše Phys.org.

Istraživački tim je koristio spektroskopiju, kompjutersku tomografiju (CT) i druge mikroskopske tehnike i uspeo je da utvrdi da je vrh koplja dugačak 9 centimetara napravljen od kosti životinje, verovatno bizona. Takođe je bio pričvršćen za drvenu dršku pomoću vrste katrana.

Tim je takođe uspeo da utvrdi da je koplje napravljenu pre između 80.000 i 70.000 godina. Ovo znači da je napravljen pre dolaska homosapijensa ili anatomski modernih ljudi u Evropu, koji se datira pre oko 45.000 godina. To je naučnike dovelo do zaključka da su koplje napravili neandertalci.

Dalje proučavanje vrha koplja pokazalo je da je oblikovan kamenim alatima i da je korišćen ili u borbi ili za lov – postojale su pukotine koje ukazuju da je udario u nešto veoma tvrdo. Takođe nije bilo znakova duge upotrebe, što tim sugeriše da je verovatno uspešno korišćen ubrzo nakon što je napravljen.

Pronalazak vrha koplja obara teorije koje sugerišu da neandertalci nikada nisu napredovali dalje od kamenih alata. Takođe pokazuje, sugeriše tim, da su neandertalci bili sposobni da planiraju unapred, ne samo u izradi alata, već i u načinu na koji je korišćen.

Ovaj nalaz takođe postavlja drugo pitanje: Zašto je tako jedinstven? Ako su neandertalci koristili koštane vrhove kopalja da bi ulovili plen, piše Phys.org, zašto ih nije ostalo mnogo da bi ih moderni istraživači pronašli? Istraživački tim sugeriše da je većina verovatno propala tokom vremena jer nisu ostavljeni na mestima pogodnim za njihovo očuvanje, kao što je pećina u kojoj je ovaj pronađen.

(Telegraf Nauka/Phys.org)