Karika između bronzanog i gvozdenog doba: Kako su majstori sa Kavkaza „izmislili“ gvožđe

U južnoj Gruziji, na arheološkom lokalitetu Kvemo Bolnisi, naučnici su pronašli dokaze koji preoblikuju naše razumevanje kako je započelo gvozdeno doba. Iako se decenijama verovalo da su tamošnji livci među prvima topili gvožđe, nova istraživanja pokazuju da su oni zapravo obrađivali bakar — ali su u tom procesu, gotovo nehotice, otkrili principe na kojima će kasnije počivati čitava epoha ljudske istorije, navodi Arkeonews.

Ovo otkriće, objavljeno u Journal of Archaeological Science, rezultat je rada arheologa Nejtanijela L. Erb-Satulloa i Bobi V. Klimčuk sa Univerziteta Cranfield. Njihove analize metalurškog otpada, šljake i rudnih ostataka, otkrivaju da majstori iz bronzanog doba u peći dodavali hematit – gvozdeni oksid – ne da bi dobili gvožđe, već da bi poboljšali topljenje bakra. Upravo taj korak, pokazuje se, bio je prva iskra budućeg gvozdenog doba.

Preporučujemo

Analize uzoraka pomoću skenirajuće elektronske mikroskopije i optičkih metoda pokazale su da su komadi hematita namerno unošeni u peć kao fluks — dodatak koji snižava tačku topljenja i olakšava razdvajanje bakra od nečistoća. Taj proces činio je metal čistijim, a proizvod efikasnijim. Ali dok su oni težili boljem bakru, nesvesno su učili kako se ponašaju gvozdeni oksidi pri visokim temperaturama. U tom saznanju krila se buduća revolucija. Jer ako bi se u mešavini našlo manje bakra, a više hematita, i ako bi peć radila u jačim redukcionim uslovima, metalurzi bi mogli proizvesti komadiće gvožđa.

Drugim rečima, tajna topljenja gvožđa rođena je iz iskustva majstora koji su istraživali, grešili, pokušavali – i postepeno prelazili granicu između dve epohe.

Za razliku od drugih metalurških centara tog vremena, gde su radionice bile odvojene od naselja, Kvemo Bolnisi je bio živo naselje – rudnik, radionica i dom u jednom. Ljudi su tu živeli, radili i eksperimentisali svakodnevno, što je, prema autorima, stvorilo okruženje u kojem su inovacije mogle nastajati spontano.

Južni Kavkaz bio je jedno od najbogatijih rudnih područja drevnog sveta. Bakar, zlato i gvožđe iz njegovih planina vekovima su privlačili trgovce i zanatlije. U tom kontekstu, Kvemo Bolnisi predstavlja mesto gde su empirija i radoznalost prešle u nauku. Ono što je počelo kao poboljšanje bakarne tehnologije, postalo je — možda i nesvesno — uvod u gvozdeno doba.

Najveća vrednost ovog otkrića ne leži u samom materijalu, već u načinu razmišljanja. Upotreba hematita kao funkcionalnog materijala pokazuje da su drevni majstori shvatali principe transformacije materije, a ne samo sledili tradiciju.

- To više nije puko zanatstvo, već sposobnost da se materijali kontrolišu i manipulišu radi postizanja željenog efekta. Drugim rečima, to je trenutak kada tehnologija postaje nauka - objašnjavaju autori studije.

Takva svest o procesima visoke temperature i hemijskoj reakciji bila je preteča ne samo gvozdene metalurgije, već i kasnijih disciplina – od hemije do inženjerstva.

Slični primeri eksperimentisanja poznati su iz doline Timna na Bliskom istoku, iz Anda u Južnoj Americi, pa i iz južnoafričkih radionica iz gvozdenog doba. Međutim, slučaj Kvemo Bolnisi je najstariji i najuverljiviji dokaz svesne upotrebe gvozdenih oksida u bakarnoj metalurgiji, i to pre više od tri hiljade godina.

Ovo otkriće tako popunjava prazninu u razumevanju kako je čovečanstvo prešlo sa bronze na gvožđe — ne naglo, već postepeno, kroz generacije radoznalih ljudi koji su u topionicama bakra stvorili temelje nove ere.

Kvemo Bolnisi pokazuje da je gvozdeno doba, u simboličkom smislu, počelo mnogo pre nego što je prvi mač od gvožđa iskrojen. Počelo je u mislima i rukama onih koji su razumeli da se priroda može menjati, da se materija može oblikovati i da se svet može graditi vatrom, znanjem i upornošću.

Gvožđe možda nije bilo cilj, ali je bilo neizbežna posledica ljudske radoznalosti. I dok se pepeo njihovih peći odavno ohladio, ideja koju su započeli – da čovek može ovladati materijom – ostala je večna.

(Telegraf Nauka / Arkeonews)