Užarena planeta, tajne Pompeje i „tamna strana“ Meseca: 7 najvažnijih naučnih priča 2024.

Mnogo je naučnih otkrića, izuma i hipoteza bilo u godini za nama. Međutim, prethodnih 12 meseci na polju nauke obeležilo je nešto što nije ni novo, ni nepoznato – da je promena klime sve brža i sve drastičnija, da neprestano padaju temperaturni rekordi i da je opasnost za sve stanovnike ove užarene planete sve veća iz dana u dan. Uprkos tome, klimatske promene nisu još postale glavna tema na našoj planeti i, kako se čini, to neće postati dok ne postane prekasno.

Osim stalnih upozorenja naučnika zbog zagrevanja sveta u kome živimo, pažnju javnosti privlačila su i mnoga istraživanja – kako su živeli ljudi i njihovi najbliži rođaci, kako su izgledale mnoge poznate ličnosti iz istorije, a kako neverovatna stvorenja iz doba dinosaurusa i pre njih, ali i neverovatni poduhvati poput uzimanja uzoraka sa udaljene strane Meseca ili popravke najudaljenijeg objekta koji je ljudska ruka napravila. Predstavljamo najvažnije naučne priče 2024. godine.

1. Oboreni svi rekordi, preti nam katastrofa

Godina za nama – 2024 – najtoplija je godina otkako postoje merenja temperature, objavio je pre nekoliko nedelja Servis za klimatske promene Kopernik. To se zna i bez podataka za decembar, a veruje se da će oni to samo potvrditi.

- Prosečna globalna temperatura vazduha bila je 14,10 stepeni, što je 0,73 stepena više od proseka za novembar od 1991. do 2020. Temperatura u novembru bila je 1,62 stepena iznad predindustrijskog proseka i to je 16. od 17 meseci kada su temperature prevazišle postavljenu granicu od 1,5 stepeni više od predindustrijskog perioda – naveo je Kopernik u saopštenju.

Poslednjeg dana godine i Svetska meteorološka organizacija (WMO) je potvrdila da će 2024. biti najtoplija godina.

- Danas mogu zvanično da prijavim da smo upravo izdržali deceniju smrtonosne vrućine. Deset najtoplijih zabeleženih godina dogodilo se baš u poslednjih 10 godina, uključujući 2024 - napisao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš u novogodišnjoj poruci.

Koliko brzo padaju rekordi najbolje pokazuje podatak da je prethodni rekorder bila 2023. godina. Osim toga, isti servis letos je objavio da je nedelja 21. jul 2024. bila najtopliji dan u istoriji, tj. otkako se mere temperature. Rekord je oboren samo dan kasnije – najtopliji dan postao je ponedeljak 22. jul 2024. sa prosečnom temperaturom od 17,15 stepeni.

- Ovaj ponedeljak možda je postavio rekord za najvišu globalnu temperaturu u istoriji, kada to kažem mislim na poslednjih nekoliko desetina hiljada godina – rekao je za Rojters Karsten Hauštajn, klimatski naučnik sa Univerziteta u Lajpcigu, u Nemačkoj.

Dok mnogi misle da skok temperature i nije tako veliki problem, naučnici upozoravaju da jeste. I to zastrašujući problem – klimatske promene i zagađenje vazduha mogli bi da ubijaju čak 30 miliona ljudi godišnje do 2100, pokazalo je istraživanje nemačkih naučnika sa Instituta za hemiju Maks Plank.

Osim toga, jasna su i upozorenja da se Tvejtsov glečer ili takozvani Glečer sudnjeg dana ubrzano topi, a ako se istopi posledice bi mogle da budu katastrofalne – nivo mora skočio bi za više od 3 metra. Još veće posledice za Evropu mogao bi da ima kolaps Atlantske meridijanske obrtne struje (AMOC), čiji je deo Golfska struja, na šta su nedavno upozorila 44 naučnika u otvorenom pismu.

- Postoji mnogo neizvesnosti. Prvo, kada dođe do zaustavljanja prenosa toplote koji obavlja AMOC, zapadna Evropa će se ohladiti. Velika Britanija i Skandinavija bi tada bile slične severnoj Kanadi i Aljasci na pacifičkoj obali, gde nema cirkulatorne struje. Neki klimatski modeli pokazuju da bi u slučaju gašenja AMOC-a bavljenje poljoprivredom u Engleskoj bilo veoma teško. Osim toga, predviđaju se promene u padavinama, a prema jednom modelu američka prerija i Meksiko postali bi mnogo suvlji – rekao je svojevremeno za Telegraf Nauku prof. dr Peter Ditlevsen sa Instituta Nilsa Bora na Univerzitetu u Kopenhagenu.

2. Ekspedicija do „tamne strane“ Meseca

U novoj svemirskoj trci Kina ne prestaje da postavlja domaće zadatke svim ostalim državama, ali ubedljivo najveći uspeh koji su napravili u godini za nama je spuštanje sonde na udaljenu stranu Meseca, takozvanu „tamnu stranu“ jer je sa Zemlje nikad ne vidimo.

Kineska sonda Čang‘e-6 lansirana je 3. maja 2024, a već 1. juna spustila se na udaljenu stranu Zemljinog satelita. Samo tri dana kasnije krenula je nazad i 25. juna spustila se na Zemlju sa 1.935,3 grama materijala. To je prvi put u istoriji da je neko uzeo uzorke sa dalje strane Meseca, a istraživanja materijala i dalje traju.

Kako je Kina prva u 21. veku spustila letelicu na Zemljin satelit (to je 2023. uspelo još jedino Indiji, a 2024. Japanu i Americi) i pokrenula novu eru istraživanja, inače prekinutu sedamdesetih godina, njeni uspesi su demonstracija ubrzanog tehnološkog razvoja koja donosi veliki naučni i geopolitički prestiž. Ambicije Pekinga su još veće – planiraju slanje ljudi na lunarnu površinu, pa izgradnju istraživačke stanice.

3. Neandertalci su bili pravi inženjeri

Neandertalci, najbliži rođaci homosapijensa, dugo su smatrani glupim i brutalnim divljacima. Međutim, poslednjih godina otkriveno je sve više dokaza da su ovi hominini, koji su dominirali Evroazijom pre između 400.000 i 40.000 godina, bili mnogo napredniji nego što se mislilo. Ranije je utvrđeno da su kuvali hranu, pretvarali kosti i kamen u oruđe i oružje, stvarali pećinske žvrljotine, živeli u porodičnim zajednicama, sahranjivali mrtve… Ipak jedno od poslednjih otkrića, i to u pećini Mustije, jeste to da su pravili kameno oružje koristeći lepak s više sastojaka, što pokazuje da su bili kognitivno i kulturno razvijeni kao homosapijensi.

- Ovo je prvo ovakvo otkriće kompleksnog lepka koji su pravili neandertalci. To naglašava da su bili sposobni za inženjersku proizvodnju materijala i da su bili spremni da mnogo toga potroše na pravljenje tih materijala. Postoje kompleksni lepkovi poznati iz Afrike koji su datirani na pre 60-70 hiljada godina, grubo rečeno u slično vreme ili, možda, malo pre otkrića iz Mustijea. Šta to znači je da su tehnologije pravljenja lepka obe vrste ranih ljudi bile veoma slične i imale sličan potencijal za nas da ih razumemo. Međutim, čini se da nema veza između dve tehnologije pravljenja lepka. Ovo je dobar primer tehnološke konvergencije – rekao je svojevremeno za Telegraf Nauku dr Patrik Šmit, profesor Odeljenja za praistoriju i ekologiju kvartara i Odeljenja za geonauke Univerziteta u Tibingenu i vođa tima iza ovog otkrića.

4. Popravka na rastojanju od 24 milijarde kilometara

Svemirska letelica Vojadžer 1, lansirana sa Zemlje još 5. septembra 1977, pokvarila se još u novembru 2023. Sonda koja putuje kroz međuzvezdani prostor, iznenada je počela da šalje nerazumljive podatke, a kako je ovo najdalji objekat napravljen ljudskom, tada udalje 24 milijarde kilometara, popravka je bila pravi inženjerski izazov.

- Kada smo započeli istragu kvara, nismo imali gotovo nikakve informacije koje bi mogle da nam pomognu. Bila je to obeshrabrujuća situacija u kojoj nismo videli put napred. Niko nije bio siguran da je popravka moguća. Ali uradili smo najviše što smo mogli s onim što smo imali – rekao je za Telegraf Nauku Bob Rasmusen, jedan od članova tima misije Vojadžer pri Laboratoriji za mlazni pogon (JPL) pri NASA.

5. Analiza DNK srušila sve pretpostavke o stradalima u Pompeji

Pompeja, gradić iz Rimskog carstva koji je razoren u erupciji Vezuva 79. godine, jedno je od najbolje istraživanih arheoloških nalazišta na svetu. Lava i vulkanski pepeo ubili su sve pred sobom, ali su na neverovatan način očuvali kuće, zgrade, ulice, pa i ljudske ostatke. Zbog svega toga, već vekovima se oko Pompeje plete gomila narativa, ali najnovija istraživanja – prva analiza DNK ljudi stradalih u erupciji – srušila su mnoge pretpostavke o njihovim identitetima i vezama.

Jedna od pretpostavki koja se pokazala netačnom, jeste verovanje da su dva otkrivena tela pripadali majci koja je držala svoje dete u naručju u trenutku smrti. Međutim, DNK je pokazao da je reč o muškarcu koji je držao u naručju dete s kojim nije imao nikakve rodbinske veze. Razlog za grešku bila je zlatna narukvica koju je imala žrtva erupcije, pa se pretpostavljalo da je reč o ženi.

- Ovo pokazuje da DNK može ponovo da ispiše istoriju ili priče o grupama i pojedincima – rekao je Dejvid Karameli, antropolog Univerziteta u Firenci i koautor studije.

U Pompeji je bilo još mnogo otkrića ove godine, od pronalaska bezobraznih slika do najnovijih fresaka hrane.

6. Veštačka inteligencija postaje najvažniji alat

Veštačka inteligencija (AI) postaje najvažniji i gotovo nezamenjivi alat u naučnim istraživanjima, a aplikacije velikih jezičkih modela u godini za nama pokazale su da mogu biti korisne u najrazličitijim disciplinama. Tako su istraživači koristili AI da otkriju 303 do sada nepoznata geoglifa na Naska visoravni u Peruu, drugi su je upotrebili da odmotaju stotine svitaka papirusa koji sadrže antičku literaturu izgubljenu pre skoro 2.000 godina u Herkulanumu, treći da otkriju više od 160.000 novih vrsta RNK virusa...

Tim istraživača specijalizovanih za mašinsko učenje napravio je „AI naučnika“, koji može da istražuje čitajući postojeću literaturu o nekom problemu, da formuliše hipotezu, isproba nove mogućnosti i napiše naučni rad. „AI naučnik“ može čak i da uradi recenziju sopstvenog rada.

Koliki je trenutno uspon veštačke inteligencije možda najbolje ilustruje to što su ove godine Nobelovu nagradu za fiziku dobili američki naučnik Džon Hopfild i britansko-kanadski naučnik Džofri Hinton upravo za „osnovna otkrića i pronalaske koji su omogućili mašinsko učenje pomoću veštačkih neuronskih mreža“.

7. Mikroplastika prodrla u naša tela, još opasnija uz „večne hemikalije“

Mikroplastika i nanoplastika, o kojima se nekad nije ni razmišljalo, sada su prisutni svuda – ima ih u skoro svim delovima okeana i kopna, a ušle su i u naša tela. Istraživači sa Univerziteta Novog Meksika pronašli su 12 vrsta mikroplastike u svim ispitanim ljudskim testisima, dok su stručnjaci sa Univerziteta u Geteborgu otkrili da je ušla i u ljudski mozak.

Već od ranije se zna da su ovi komadi plastike manji od 5 milimetara ušli u ljudska pluća, bubrege, jetru, zglobove, krvne sudove, koštanu srž… Kolika je opasnost od toga još nije dovoljno ispitano. Međutim, ono što je katastrofalno jeste otkriće da su mikroplastika i PFAS (perfluoroalkil i polifluoroalkil supstance) ili „večne hemikallije“ još toksičnije i pogubnije kada „udruže snage“.