Matematički model pokazuje da su neandertalci možda nestali usled genetskog slabljenja

Trenutno postoji nekoliko hipoteza o nestanku neandertalaca. Iako svaka od njih ima barem neku naučnu osnovu, istraživači se ne slažu koja je — ili koja kombinacija — najverovatnija.

U novoj studiji, istraživači koriste matematički model da bi utvrdili da li nestanak neandertalaca može biti objašnjen samo genetskim slabljenjem usled parenja sa ljudima tokom perioda ponavljajućih imigracija malog obima. Rezultati pokazuju da je to sigurno bila mogućnost.

Preporučujemo

Sporo i postojano nestajanje ili katastrofalna propast?

Neandertalci su nastali u Evroaziji pre oko 400.000 godina i bili su dominantna vrsta hominina u regionu pre dolaska modernih ljudi (homo sapijens) pre oko 40.000 godina.

Pošto su moderni ljudi došli u kontakt sa neandercima u talasima imigracija tokom nekoliko hiljada godina, blizu vremena nestanka neandertalaca, mnogi istraživači smatraju da su moderni ljudi igrali ulogu u njihovoj konačnoj propasti. Međutim, nije jasno kakvu su ulogu igrali.

Četiri glavne hipoteze su razmatrane u studiji. Jedna hipoteza okrivljuje demografiju neandertalaca — male i izolovane populacije, propadanje usled parenja u krugu bliskih rođaka, smanjen rast populacije, teškoće u pronalaženju partnera, niske stope nataliteta i visoke stope mortaliteta.

Druga hipoteza sugeriše da su klimatske fluktuacije i katastrofe bile uzrok. Treće moguće objašnjenje je da su moderni ljudi doneli nove bolesti i nadmetanje za resurse, a manje populacije neandertalaca nisu mogle da prevaziđu ove nove prepreke.

Hipoteza koja ima najveću podršku nove studije malo je manje dramatična od širenja bolesti ili klimatskih katastrofa – a to je da su se populacije neandertalaca i homo sapijensa jednostavno mešale tokom vremena, što je dovelo do hibridne (ali uglavnom homo sapijens) vrste hominina.

Integracija i asimilacija

„Sadašnji ljudski genom otkriva brojne primere genetske introgresije sa drugim homininima, sa sve više dokaza da je međusobno parenje dovelo do značajnog transfera gena između neandertalaca i modernih ljudi. Moderni ljudi još zadržavaju značajnu količinu neandertalskog genetskog materijala, na nivou vrste, ako ne i u svakom pojedincu“, kažu autori studije.

Njihovi rezultati pokazuju da bi ponovljene male imigracije homo sapijensa mogle gotovo potpuno zameniti gene neandertalaca u roku od 10.000–30.000 godina, bez pomoći bilo kakvih katastrofalnih događaja. Ovi rezultati nisu previše iznenađujući, pošto su raniji arheološki i genetski dokazi u skladu sa ovom idejom.

Autori napominju da studija nije nužno pokušaj da se dokaže da je mešanje jedini razlog nestanka neandertalaca, već da je to matematički verovatno.

Iako ovaj model obezbeđuje moguće jako genetsko objašnjenje, važno je napomenuti da ne isključuje druge moguće faktore koji nisu razmatrani, kao što su promene životne sredine, konkurencija ili demografske fluktuacije, kažu istraživači.

Dokazi o međusobnom parenju i genetskoj introgresiji podržavaju tezu da su homo sapijensi i neandertalci imali znatnu interakciju tokom više hiljada godina. Stoga je interakcija genetskih, demografskih i ekoloških faktora verovatno doprinela složenom procesu propasti neandertalaca.

(Telegraf Nauka/Phys.org)