Vreme čitanja: oko 4 min.
Zaboravljeno blago krilo senzacionalnu tajnu: Neandertalci pravili veoma složene alate
Vreme čitanja: oko 4 min.
Ispitivanje kamenog oruđa nedirnutog decenijama pokazalo da je ono pravljeno pomoću mešavine okera i bitumena i da je imalo dršku, što je dokaz kulturne evolucije i razvoja kognitivnih sposobnosti
Neandertalci su pravili kameno oruđe koristeći lepak s više sastojaka, otkrio je tim naučnika sa Njujorškog univerziteta, Univerziteta u Tibingenu i Nacionalnog muzeja u Berlinu. Ovo senzacionalno otkriće, ujedno i najstarije otkriće kompleksnog lepka u Evropi, pokazuje da su najbliži rođaci modernih ljudi bili kognitivno i kulturno razvijeniji nego što se mislilo.
Neandertalci su dugo smatrani brutalnim i glupim divljacima koji su naseljavali Evroaziju pre dolaska Homosapijensa. Međutim, sve je više dokaza da su ovi hominini, koji su dominirali pre između 400.000 i 40.000 godina, bili mnogo napredniji nego što se pretpostavljalo. Kuvali su hranu, pretvarali kosti i kamen u oruđe i oružje, stvarali pećinske žvrljotine, živeli u porodičnim zajednicama, sahranjivali mrtve… Otkriće lepka na alatima je samo još jedan dokaz da su pripadnici vrste Homo neanderthalensis bili mnogo inteligentniji nego što se verovalo.
Preporučujemo
Misterija genoma neandertalca iz Hrvatske: Dve ljudske vrste mešale su se još pre 250.000 godina
Novi pogled na DNK rešava misteriju „ledenog čoveka“: Bio je ćelav, tamnoput i gojazan
- Ovi izvanredno dobro očuvani alati pokazuju tehničko rešenje veoma slično primerima alata koje su rani moderni ljudi pravili u Africi, ali tačan recept pokazuje neandertalski „obrt“, a to je proizvodnja držača za ručni alat – rekao je Radui Jovita, profesor Centra za studije ljudskog porekla Njujorškog univerziteta, a prenosi EurekAlert!
Neispitani kameni alat
Istraživački tim, koji su predvodili Patrik Šmit sa Odeljenja za praistoriju i kvartarnu ekologiju Univerziteta u Tibingenu i Eva Dukijevic iz Muzeja za praistoriju i ranu istoriju Nacionalnih muzeja u Berlinu, ponovo je ispitao alate otkrivene početkom 20. veka u pećini Mustije u Francuskoj. Rezultat je objavljen u Science Advances.
Kameno oruđe iz Mustijea koristili su neandertalci tokom srednjeg paleolita i kulture (industrije) nazvane musterijen, pre između 120.000 i 40.000 godina. Čuva se u berlinskom muzeju, a nije ranije detaljno ispitana. Ponovo je otkriveno u fondovima muzeja i naučnici su odmah uvideli naučni značaj ovih predmeta.
- Predmeti su bili umotani, svaki pojedinačno, i nedirnuti od šezdesetih godina. Rezultat toga je da je lepljivi materijal organskih materija veoma dobro očuvan – rekla je Dukijeviceva.
Istraživači su otkrili tragove mešavine okera i bitumena na nekoliko kamenih alata poput strugača, cepača i sečiva. Oker je prirodni pigment koga ima u zemlji, a bitumen je kompomenta asfalta koja može da se proizvodi iz nafte, ali je ima i u prirodi.
- Iznenadilo nas je da oker čini više od 50 odsto sastava. To je zato što se osušeni bitumen može koristiti kao lepak, ali gubi svoja lepljiva svojstva kada mu se doda tako visoka količina okera – rekao je Šmit.
On i njegov tim ispitali su ove materijale u testu istegljivosti, kako bi proverili snagu, ali su uzeli i druge mere.
- Bilo je različito kada smo koristili tečni bitumen, koji nije dobar za lepljenje. Ako se doda 55 odsto okera, formira se savitljiva masa – dodao je Šmit.
Mešavina je bila dovoljno lepljiva da se kameni alat veže za nju i da se preko navuče drška. U stvari, mikroskopski pregled korišćenja alata iz pećine Mustije pokazao je da su oni upravo na taj način i korišćeni.
- Alati su imali dva tipa mikroskopskih oštećenja: jedno je tipično za oštre ivice i izaziva ga rad s drugim materijalima. Drugi je primećen na delovima koji su, pretpostavljeno je, držani rukom, ali ne i na drugim mestima. To može da se shvati kao posledica ogrebotina od okera zbog pokreta u drški – objasnio je Jovita.
Korišćenje lepka sa više komponenti, uključujući oker i smolu drveta, poznato je iz Afrike, gde su ga koristili Homosapijensi, ali ne iz Evrope i sa neandertalskih nalazišta.
Otkriven još 1907. godineKameni alat iz pećine Mustije otkrio je švajcarski arheolog Oto Hauzer još 1907, ali nije proučavan. Koristili su ga neandertalci tokom srednjeg paleolita, pre između 120.000 i 40.000 godina. Već decenijama se nalaze u kolekciji Muzeja preistorije i rane istorije.
Najbolji dokaz o kulturnoj evoluciji
Razvoj lepka i korišćenje istog u pravljenju alata smatra se jednim od najboljih materijalnih dokaza o kulturnoj evoluciji i kognitivnim sposobnostima ranih ljudi.
- Složeni lepkovi smatraju se među prvim pokazateljima modernih kognitivnih procesa koji i danas postoje – rekao je Šmit.
U regionu oko pećine Mustije i oker i bitumen morali su da se donose sa udaljenih lokacija. To je ukazivalo na veliki trud, planiranje i ciljani pristup, pišu autori studije.
- Imajući u vidu kontekst otkrića, pretpostavljamo da su ga napravili neandertalci – zaključila je Dutkijeviceva.
- Ono što naša studija pokazuje je da su Homosapijensi u Africi i neandertalci u Evropi imali sličan način razmišljanja. Ove tehnologije lepljenja imaju isti značaj za naše shvatanje ljudske evolucije – dodao je Šmit.
(Telegraf Nauka / EurekAlert!)
Povezane vesti
Senzacija na obodima Pirineja: Otkrivena neverovatna istina o snažnim, ali tupavim rođacima
Naučnici se „vratili u prošlost“: Neverovatnim eksperimentom otkrivaju tajne neandertalaca
Neandertalci nisu izumrli, već su se utopili u ljudsku vrstu: Šokantna analiza drevnog i modernog genoma
„Oživela“ žena sahranjena pre 75.000 godina: Neverovatna rekonstrukcija lica neandertalke
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Hristo
Ima i kolko hoces u srbiju
Podelite komentar