Neandertalske genske varijante povezane sa većom osetljivošću za bol

Foto: frantic / Alamy / Alamy / Profimedia

Istraživači su otkrili da su ljudi sa tri takozvane neandertalske varijante u genu SCN9A, koji je uključen u senzorne neurone, osetljiviji na bol od uboda u kožu nakon izloženosti ulju od slačice ili gorušice.

Preporučujemo

Prethodna istraživanja su identifikovala tri varijante u genu SCN9A – poznate kao M932L, V991L i D1908G – u sekvenciranim neandertalskim genomima i izveštavaju o većoj osetljivosti na bol među ljudima sa sve tri varijante, piše UCL.

Međunarodni tim predvođen istraživačima sa Londonskog univerzitetskog koledža (UCL) izmerio je pragove bola kod 1.963 osobe iz Kolumbije izložene nizu stimulusa.

Gen SCN9A kodira natrijumski kanal koji je izražen u visokim nivoima u senzornim neuronima koji detektuju signale oštećenih tkiva. Istraživači su otkrili da je varijanta D1908G prisutna u oko 20% hromozoma u proučavanoj populaciji, a oko 30% hromozoma sa ovom varijantom takođe su imali ostale dve varijante.

Autori studije su otkrili da su te tri varijante povezane sa nižim pragom bola prilikom reakcije na ubode u kožu nakon izloženosti ulju od slačice, ali ne prilikom reakcije na vrelinu ili pritisak. Osim toga, posedovanje sve tri varijante povezano je sa većom osetljivošću za bol nego posedovanje samo jedne varijante.

Kad su analizirali genomski region sa SCN9A koristeći genetske podatke 5.971 osobe iz Brazila, Čilea, Kolumbije, Meksika i Perua, istraživači su zaključili da su tri neandertalske varijante prisutnije u populacijama sa većom proporcijom porekla od američkih starosedelaca, kao što je peruanska populacija, gde prosečan udeo urođeničkog porekla iznosi 66%.

Naučnici pretpostavljaju da su neandertalske varijante stvorile veću osetljivost neurona menjajući granicu na kojoj se generiše nervni impuls. Oni spekulišu da su te varijante uobičajenije u populacijama sa većim udelom urođeničkog porekla kao rezultat slučajnosti i populacionih uskih grla do kojih je došlo tokom prvobitne okupacije Amerika.

Iako oštar bol može da dovede do umerenosti u ponašanju i spreči dalje povrede, dodatno istraživanje je potrebno radi utvrđivanja da li je veća osetljivost za bol bila korisna tokom evolucije.

Tokom poslednjih 15 godina, otkako je neandertalski genom sekvenciran, saznajemo sve više i više o tome šta smo nasledili od njih usled reprodukcionog ukrštanja pre više desetina hiljada godina.

Osetljivost za bol je važna odlika preživljavanja koja nam omogućava da izbegnemo bolne stvari koje bi nas mogle ozbiljno povrediti. Nalazi sugerišu da su neandertalci možda bili osetljiviji na izvesne vrste bola. Dodatno istraživanje je potrebno da bismo razumeli zašto je tako i da li su te specifične genetske varijante bile evoluciono korisne.

Međutim, geni su samo jedan od mnogih faktora, uključujući životnu sredinu, iskustvo i psihološke faktore, koji utiču na bol.

(Telegraf Nauka/UCL)