RASISTA I OTAC GENETIKE Džejms Votson, naučnik koji je otkrio strukturu DNK, preminuo u 97. godini

Džejms D. Votson, briljantni, ali kontroverzni američki biolog čije je otkriće strukture DNK 1953. godine,– molekula naslednosti, označilo početak ere genetike i postavilo temelje za biotehnološku revoluciju krajem 20. veka, preminuo je u 97. godini.

Njegovu smrt potvrdila je Laboratorija Cold Spring Harbor na Long Ajlendu, gde je radio dugi niz godina. New York Times je izvestio da je Votson preminuo ove nedelje u hospisu na Long Ajlendu, preneo je Reuters.

Preporučujemo

U kasnijim godinama, Votsonova reputacija narušena je zbog izjava o genetici i rasi, zbog kojih je bio izolovan od naučne zajednice. Čak i kao mlađi naučnik, bio je poznat ne samo po svojim naučnim radovima, već i po enfant-terrible reputaciji, uključujući spremnost da koristi podatke drugih naučnika kako bi unapredio sopstvenu karijeru.

Njegove memoare iz 1968. godine, "Dvostruka spirala", činile su provokativnim i otvorenim prikazom kako je on, zajedno sa britanskim fizičarem Frensisom Krikom, prvi odredio trodimenzionalni oblik DNK. Ovo dostignuće donelo im je Nobelovu nagradu za medicinu 1962. godine i postavilo temelje za genetski inženjering, gensku terapiju i druge medicinske i tehnološke primene zasnovane na DNK.

Krik je kasnije kritikovao knjigu, tvrdeći da je "ozbiljno narušila njegovu privatnost", dok je njihov kolega Morice Vilkins osporio ono što je opisao kao "iskrivljenu i nepovoljnu sliku naučnika", ambicioznih ljudi spremnih da obmanjuju kolege i konkurente kako bi postigli otkriće.

Pored toga, Votson i Krik, koji su istraživanja radili na Univerzitetu Kembridž u Engleskoj, široko su kritikovani jer su koristili sirove podatke koje je prikupila Rosalind Frenklin, stručnjakinja za rendgensku kristalografiju, kako bi konstruisali svoj model DNK dve isprepletene "stepenice", bez potpune zahvalnosti za njen doprinos.

Kao što je Votson naveo u "Dvostrukoj spirali", naučno istraživanje oseća "kontradiktorne sile ambicije i osećaja fer-pleja".

Votson je 2007. ponovo izazvao gnev javnosti kada je za Times of London izjavio da veruje da testiranja pokazuju kako inteligencija Afrikanaca "nije u potpunosti ista kao kod belaca".

Optužen za promociju dugo diskreditovanih rasističkih teorija, ubrzo nakon toga bio je primoran da se povuče sa mesta kancelara njujorške Laboratorije Kold Spring Harbor (CSHL).

Iako se kasnije izvinio, dao je slične komentare u dokumentarcu iz 2019. godine, nazivajući različita rasna postignuća na testovima inteligencije - koja većina naučnika pripisuje faktorima okoline - "genetskim".

Žestoki Irac

Džejms Djui Votson rođen je u Čikagu 6. ​​aprila 1928. godine, a diplomirao je na Univerzitetu u Čikagu 1947. godine sa diplomom zoologije. Doktorirao je na Univerzitetu Indijana, gde se fokusirao na genetiku.

Pridružio se 1951. Kembridžskoj laboratoriji Kavendiš, gde je upoznao Krika i započeo potragu za strukturnom hemijom DNK. Samo čekajući da bude pronađena, dvostruka spirala otvorila je vrata genetskoj revoluciji. U strukturi koju su Krik i Votson predložili, stepenice krivudavog stepeništa bile su napravljene od parova hemikalija nazvanih nukleotidi ili baze. Kako su napomenuli na kraju svog rada iz 1953. godine, "nije nam promaklo da specifično uparivanje koje smo postulirali odmah sugeriše mogući mehanizam kopiranja genetskog materijala".

Votson je u intervjuu za časopis Discover 2003. godine rekao da njegovo najponosnije dostignuće nije bilo otkriće dvostruke spirale, koja "bi ionako trebalo da bude pronađena u narednih godinu ili dve", već njegove knjige.

"Moji heroji nikada nisu bili naučnici", rekao je.

"To su bili Grejam Grin i Kristofer Išervud, znate, dobri pisci".

Votson je negovao sliku lošeg momka koju je predstavio svetu u "Dvostrukoj spirali", rekli su prijatelji, a on ju je istakao u svojoj knjizi iz 2007. godine "Izbegavajte dosadne ljude".

Oženjen, sa dva sina, često je omalovažavao žene u javnim izjavama.

(Telegraf.rs)