Očevi umiru nakon rođenja deteta, a to niko ne prati, upozorili naučici

Bilo je potrebno mnogo vremena da smrtnost majki nakon rođenja deteta bude priznata, zaboravljena, pa ponovo priznata kao kriza javnog zdravlja u SAD. S druge strane, istraživanja pokazuju da očevi, naročito muškarci od 20-ih do ranih 40-ih godina, nesrazmerno često umiru od uzroka koji se mogu sprečiti, kao što su samoubistvo, predoziranje, ubistvo i slučajne povrede, a smrtnost očeva se retko ispituje u kontekstu roditeljstva.

Naučnici sa Severozapadnog univerzitetea pokušavaju to da promene, saopštio je ovaj univerzitet.

Preporučujemo

Nova studija ispitala je svih 130.267 beba rođenih u Džordžiji 2017. godine i pratila da li su njihovi očevi umrli u bilo kom trenutku tokom narednih pet godina, do 2022. Od onih očeva koji su umrli u roku od pet godina (njih 796), čak 60% smrti se moglo sprečiti, što autori studije nazivaju „ogromnom, propuštenom prilikom“. Ove smrti su bile posledica ubistva (143), slučajnih povreda (142), samoubistva (102) ili predoziranja (93), dok je 296 očeva umrlo prirodnom smrću.

Dok se komisije za ispitivanje smrtnosti majki fokusiraju specifično i dubinski na smrt majki u prvoj godini detetovog života, ovo je, prema saznanjima istraživača, prva studija objavljena u vodećem medicinskom časopisu koja ispituje smrtnost očeva u godinama nakon rođenja deteta. Studija je objavljena u žurnalu JAMA Pediatrics.

- Naši podaci pokazuju da očevi često umiru u prvim godinama života svog deteta, a mi nemamo uspostavljene sisteme da razumemo kako bismo to mogli sprečiti. To je ogromna slepa mrlja - rekao je vodeći autor dr Krejg Garfild, profesor pedijatrije i medicinskih društvenih nauka na Medicinskom fakultetu Fajnberg Severozapadnog univerziteta.

Nalazi potvrđuju ono što istraživanja o smrtnosti majki odavno pokazuju: smrti u periodu prelaska u roditeljstvo manje su oblikovane biologijom, a više društvenom ranjivošću, i mnoge se mogu sprečiti, iako smrtnost očeva ostaje uglavnom nezabeležena i neistražena. Prethodna istraživanja su pokazala da je uključivanje oca povezano sa boljim zdravstvenim ishodima za dete i porodicu, dok je odsustvo oca povezano sa nizom nepovoljnih ishoda za decu.

Uprkos tome što očevi u studiji nesrazmerno mnogo umiru od uzroka koji se mogu sprečiti, naučnici su otkrili da je očinstvo povezano sa nižim stopama smrtnosti među svim muškarcima u Džordžiji između 2017. i 2022. godine.

Posle 20. godine života, stopa smrtnosti kod očeva je konstantno niža u poređenju sa muškarcima koji nisu očevi. Na primer, među onima starosti od 30 do 34 godine, stopa smrtnosti za očeve u Džordžiji iznosila je 120 smrtnih slučajeva na 100.000 muškaraca, u poređenju sa onima koji nisu očevi, kod kojih je ta stopa bila 231 na 100.000 muškaraca.

- Čini se da očinstvo deluje zaštitno kod ove specifične grupe muškaraca - rekao je Garfild. - Bili smo iznenađeni kada smo videli smanjenu smrtnost među muškarcima koji su očevi. Da li je to zbog promene načina života, nove životne svrhe ili novih uloga i odgovornosti, ne znamo, ali to svakako vredi dalje istraživati.

Naučnici su ispitali sva rođenja u Džordžiji između 2017. i 2022. godine i povezali ih sa podacima o smrti očeva navedenih u izvodima iz matične knjige rođenih. Analizirali su uzroke smrti, ukupne stope mortaliteta i to da li je samo očinstvo uticalo na rizik od smrti kod muškaraca.

Kao pedijatar u Dečjoj bolnici „En i Robert H. Luri“ u Čikagu, Garfild je rekao da se susreo sa mnogim situacijama u kojima su se majke na odeljenju neonatalne intenzivne nege suočavale sa smrću svog partnera, bilo zbog pucnjave, saobraćajne nesreće ili nekog drugog iznenadnog uzroka.

- U mom iskustvu, to se dešava češće nego da majka umre - rekao je Garfild. - Smrt bilo kog roditelja ima ogromne posledice po dete, a kao pedijatar, najviše brinem o tome kako smrt roditelja utiče na dete, naročito u prvim godinama života.

Uprkos tome što je objavio desetine radova o mentalnom i fizičkom zdravlju očeva, Garfild kaže da je mogao da pronađe vrlo malo istraživanja koja ispituju smrt očeva u godinama neposredno nakon rođenja deteta.

(Telegraf Nauka/Northwestern University)