Vreme čitanja: oko 2 min.
Zastrašujuće upozorenje: Klimatske promene i zagađenje ubijaće 30 miliona ljudi godišnje do kraja veka
Vreme čitanja: oko 2 min.
Istraživači iz Nemačke su do ove jezive cifre došli koristeći najmodernije numeričke simulacije i trenutne podatke
Posledice klimatskih promena i zagađenje vazduha mogle bi da ubijaju čak 30 miliona ljudi godišnje do 2100. godine. To je zastrašujući zaključak nemačkih istraživača, saopštio je Institut za hemiju Maks Plank.
Istraživači su do ove zastrašujuće cifre došli koristeći najmodernije numeričke simulacije kako bi procenili mortalitet izazvan ekstremnim temperaturama i zagađenjem vazduha, preneo je Dejli mejl.
- Početkom veka je oko 1,6 milion ljudi umiralo svake godine usled ekstremnih vrućina ili hladnoće. Do kraja veka, ovaj broj mogao bi da skoči sedam puta, do 10,8 miliona žrtava godišnje. Kada je reč o zagađenju, početkom veka ono je ubijalo 4,1 milion ljudi godišnje. Do kraja veka ovaj broj će skočiti oko pet puta, do 19,6 miliona žrtava godišnje - rekao je vođa istraživanja Andrea Pozer.
Studija je objavljena neposredno nakon što je izveštaj UN upozorio da planeti Zemlji u ovom veku preti katastrofalno povećanje temperature od 3,1 stepeni.
Istraživači su svoje proračune zasnovali na projekcijama za period od 2000. do 2090. godine, analizirajući intervale od 10 godina, a podaci pokazuju da će verovatni biti velikih razlika u broju umrlih u zavisnosti od regiona. Kako studija predviđa, najteže će biti pogođeni Južna i Istočna Azija, čemu će posebno doprineti ostarela populacija i ekstremno zagađenje vazduha.
Nasuprot tome, u regionima gde su prihodi visoki, kao što su Zapadna Evropa, Severna Amerika, Australazija i Pacifički deo Azije, broj smrtnih slučajeva od posledica klimatskih promena biće veći nego onaj izazvan zagađenjem. U zemljama poput SAD, Engleske, Francuske, Japana i Novog Zelanda taj trend se već ostvaruje, a eksperti upozoravaju da će se vremenom on samo povećavati, pri čemu će ekstremne temperature biti veći rizik od zagađenosti vazduha. To će važiti i za zemlje Centralne i Istočne Evrope kao što su Poljska i Rumunija, kao i za delove Južne Amerike.
Istovremeno, nivo mora bi mogao porasti za čak 1,2 metra do 2300. godine, ako se ispune ciljevi zadati na Pariskoj konferenciji o klimi 2015., upozorili su naučnici. Istraživači se nadaju da će najnovija studija istaći hitnost potrebe za akcijom kako bi se ublažile posledice klimatskih promena.
Nijedna od skoro 200 vlada koje su potpisale Pariski sporazum o klimi nije na putu da ispuni obećane ciljeve, navodi Dejli mejl, podsećajući da je jedan od tih ciljeva bilo i smanjenje emisije štetnih gasova na nulu u drugoj polovini ovog veka.
(Telegraf Nauka/Tanjug)
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.