Superprofit naftnih kompanija skoro pet puta veći od sume neophodne za borbu sa klimatskim promenama

Foto: Shutterstock

Klimatske promene su najveća kriza s kojom se svet suočava, ali se ne ulaže dovoljno novca za borbu sa njihovim posledicama u najpogođenijim zemljama. Međutim, superprofit naftnih kompanija bio bi dovoljan da se nekoliko puta pokriju ti troškovi, posebno za zemlje u razvoju, pokazalo je istraživanje grupe naučnika iz Velike Britanije, Nemačke i Švajcarske.

Superprofit naftnih kompanija, prema njihovoj definiciji količina novca za koju je profit na kraju godine veći od projektovanog na početku godine, u 2022. bio je 490 milijardi dolara i značajno je veći od 100 milijardi dolara koje bi, prema odlukama Klimatskog samita u Kopenhagenu 2009, trebalo da budu ulagane godišnje u klimatske akcije u zemljama u razvoju, saopštio je Univerzitetaski koledž Londona.

Preporučujemo

- Planeta se suočava s najvećim izazovom u skorije vreme. Klimatske promene pogodiće svakog na Zemlji, ali nabavljanje fonda za borbu s tim izazovom je veoma teško. Naše istraživanje pokazuje da postoji dosta mogućnosti za finansiranje u rukama kompanija koja se bave fosilnim gorivima, a koje su pomogle da dođemo u ovu situaciju. Zato pozivamo vlade širom sveta da iskoriste svoju moć da se taj superprofit koristi za one koji su najugroženiji klimatskim promenama – rekao je Florijan Egli, glavni autor studije sa Tehničkog univerziteta u Minhenu.

- Oporezivanje superprofita moglo bi da pomogne u smanjivanju investicija u naftu i gas, u izgradnji stabilnog i efikasnog tržišta čiste energije i u usklađivanju finansijskih tokova sa ciljevima Pariskog sporazuma. Povećano oporezivanje naftnih i gasnih kompanija, pogotovo njihovih superprofita, moralo bi da se razmatra iz moralnih i ekonomskih razloga u tranziciji globalnog energetskog sistema – naveo je Majkl Grab, koautor studije i profesor Univerzitetskog koledža Londona.

U studiji objavljenoj u Climate Policy naučnici navode da su naftne kompanije u 2022, godini energetske krize, imale profit za 490 milijardi dolara veći od 753 milijarde koje su projektovane na početku te godine.

- Više od 200 milijardi dolara ovog novca nagomilale su kompanije koje su pod direktnim kontolama vlada, od toga dve trećine nema nikakvu obavezu doprinosa međunarodnim klimatskim finansijama. Preostalih 280 milijardi dolara superprofita otišlo je privatnim kompanijama, od kojih se 95 odsto nalazi u zemljama koje bi trebalo da doprinose međunarodnim klimatskim finansijama – navodi se u studiji.

Kako se navodi, u 2022. kompanije koje se bave fosilnim gorivima imale su profit od 1.243 milijarde (1.243.000.000.000) dolara, što je bilo 2,6 puta više nego u godini pre toga. Kako se naglašava u saopštenju, neke od najvećih naftnih kompanija, uključujući one u Rusiji, Iranu, Južnoj Africi i Venecueli, ne prijavljuju svoj profit i one nisu uključene u ove cifre.

(Telegraf Nauka/UCL News)