Ovo bi mogla biti prva svetska prestonica bez vode: Evo zašto je polovina bunara presušila, čeka ih katastrofa

Avganistanska prestonica Kabul mogla bi da postane prva moderna prestonica bez vode, pokazuju izveštaji, a prenosi LiveScience.

Kabul presušuje zbog kombinacije različitih faktora, uključujući klimatske promene, loše upravljanje vodom, brzu urbanizaciju i rastuću populaciju koja broji otprilike od 5 do 6 miliona ljudi.

Preporučujemo

Humanitarna nevladina organizacija Mercy Corps objavila je u aprilu izveštaj u kojem se navodi da je kriza sa vodom u Kabulu dostigla prelomnu tačku, pri čemu se izdani ili akviferi prazne brže nego što se obnavljaju, a prisutni su i problemi sa cenom vode, kontaminacijom i infrastrukturom.

U junu je jedan stanovnik Kabula rekao za Gardijan da nema dostupne bunarske vode dobrog kvaliteta, dok je prošle nedelje drugi stanovnik rekao za CNN da ne zna kako će njegova porodica preživeti ako se stvari pogoršaju.

Problem sa vodom u Kabulu nije nov i postepeno se pogoršava decenijama. U izveštaju je istaknuto da je problem pogoršan otkako je smanjena humanitarna pomoć za Avganistan u avgustu 2021. godine, kada su se talibani vratili na vlast nakon što su se američke i savezničke snage povukle iz zemlje.

- Bez velikih promena u dinamici upravljanja vodom u Kabulu, grad se suočava sa humanitarnom katastrofom bez presedana u narednoj deceniji, a verovatno i mnogo ranije - napisali su predstavnici organizacije Mercy Corps u zaključku izveštaja.

Novi izveštaj se oslanja na prethodni rad Ujedinjenih nacija (UN), u kojem je utvrđeno da su podzemne vode u Kabulu u opasnosti da presuše do 2030. godine, pri čemu je oko polovina bušotina u provinciji Kabul već presušila. Trenutno, svake godine, ekstrakcija premašuje prirodno obnavljanje za oko 1,5 milijardi kubnih stopa (44 miliona kubnih metara), navodi se u izveštaju.

Mohamed Mahmud, stručnjak za bezbednost voda koji nije bio uključen u izveštaj, rekao je za Live Science da je Kabul očigledno usred sve teže krize sa vodom.

- Činjenica da ekstrakcija vode sada premašuje prirodno obnavljanje za desetine miliona kubnih metara svake godine, i da je do polovine gradskih bunara sa podzemnom vodom već presušilo, pokazatelj je sistema u kolapsu. Ovo nije samo ekološko pitanje, to je vanredna situacija u javnom zdravlju, kriza egzistencije i preteći okidač za potencijalno masovno raseljavanje ljudi - rekao je Mahmud.

Nestašica vode je globalni problem koji pogađa mnoge regione. Vodni resursi su poslednjih decenija pod pritiskom, pri čemu ekološki faktori poput klimatskih promena povećavaju učestalost i jačinu suša, a ljudski faktori poput rasta stanovništva povećavaju potražnju za vodom.

Novi izveštaj je istakao da je Kabul na ivici da postane prva moderna prestonica koja će ostati bez vode, ali nije prvi veliki grad koji se suočio sa takvom egzistencijalnom pretnjom povezanom sa vodom, a na osnovu trenutnih trendova, neće biti ni poslednji.

Kejptaun, zakonodavna prestonica Južne Afrike, 2018. zamalo je ostao bez vode tokom suše, i za dlaku je izbegao da mora da zatvori slavine zahvaljujući strogim restrikcijama vode i kampanji za uštedu vode. Situacija je bila još gora za indijski grad Čenaj 2019. godine, kada su sva četiri njegova glavna rezervoara presušila, ozbiljno ograničavajući snabdevanje vodom i gurnuvši grad u krizu.

(Telegraf Nauka/LiveScience)