Kina dominira na Mesecu, ali to je tek početak: Ambicije su mnogo veće

Spuštanje sonde Čang‘e-6 na udaljenu stranu Meseca, a zatim uzimanje uzoraka i njeno današnje poletanje ka Zemlji demonstrirali su trenutnu dominaciju Kine u lunarnim ekspedicijama. Ova zemlja uspeva u složenim misijama dok se druge zemlje muče da uopšte i spuste letelicu na Zemljin satelit. Ipak, mnogi smatraju da je to samo početak, a da su ambicije Pekinga mnogo veće – uzimanje uzoraka sa Marsa, slanje ljudi na Mesec, izgradnja istraživačke lunarne stanice...

Trenutno kinesko vođstvo u novoj svemirskoj trci, koju neki nazivaju i zlatnom groznicom u borbi za vredne resurse, demonstracija je ubrzanog tehnološkog razvoja, a donosi i veliki naučni, ali i geopolitički prestiž. Primer toga je već fotografija kineske zastave na udaljenoj strani Meseca, ali i činjenica da je saradnik Kine na ovoj misiji bila Evropska svemirska agencija (ESA).

- Misija je uspešna! Čang‘e-6 je poletela sa lunarne površine posle uzimanja uzoraka i postavljanja kineske zastave o prvi put na daljoj strani Meseca. Ovo je uspeh bez presedana u istoriji lunarnih istraživanja – poručila je na Iksu (Tviteru) Hua Čunjing, zamenica šefa diplomatije i portparolka ministarstva spoljnih poslova Kine.

Naučna intriga i svemirske ambicije

Čang‘e-6 sletela je u krater Ejtken u oblasti južnog pola u nedelju i danas je poletela nazad ka Zemlji, a očekuje se da će na našu planetu da se vrati 25. juna, javio je AP.

- Krater Ejtken jedno je od najboljih mesta za uzimanje uzoraka koji mogu da nam odgovore na pitanja o poreklu Meseca i geološkoj evoluciji. Nadamo se da će nam to pomoći da otkrijemo zašto su bliža i dalja strana Meseca toliko geološki različite jedna od druge. Uzorci će nam pomoći da datiramo i sam krater, čime ćemo saznati kada su veliki planetarni embrioni udarali u Mesec tokom njegovih ranih godina – rekla je za BBC Ketrin Džoj, profesorka lunarnih i planetarnih nauka na Univerzitetu u Mančesteru.

Osim naučne intrige, misija Čang‘e-6 ukazuje i na druge svemirske ambicije Kine. Ovi manevri su korisna vežba za jednu još važniju moguću misiju – uzimanje uzoraka sa Marsa. Uzorci sa Meseca mogu da daju dosta podataka o tajnama ranog Sunčevog sistema, ali uzorci sa Crvene planete mogli bi da daju podatke o jednoj od najvećih misterija – poreklu života i tome da li je Mars naseljiv.

Američka agencija NASA i Evropska svemirska agencija (ESA) takođe rade na prikupljanju uzoraka sa Crvene planete. Međutim, taj kompleksan projekat već kasni iz više razloga i to znači da Kina ima šansu da i u tome bude prva.

Kompleksna lunarna misija kojom se donose uzorci sa dalje strane Meseca predstavlja vežbu za slanje i povratak ljudske misije, piše BBC, što Kina planira pre 2030. U ovoj zemlji ne razmišljaju kratkoročno – nisu im važni samo zastava i otisci stopala na Mesecu. Kina planira da do lunarnog južnog pola pošalje dve misije i to 2026. i 2028. i da isproba 3D štampu cigli od lunarnog zemljišta, što bi kasnije moglo da se koristi za stvaranje baze.

- Lunarni južni pol je prava destinacija za slanje ludi tokom povratka na Mesec. Uz misije Čang‘e-7 i Čang‘e-8, i NASA planira slanje komercijalnih sondi koje će ispitati mogućnosti nalaženja vode i leda. Takvi materijali mogu da budu od koristi budućim istraživačima. Zato je zanimljivo kakve će sve sonde stići do te oblasti u narednim godinama – rekla je Ketrin Džoj.

Sve ove misije deo su inicijative u kojoj Kina, uz podršku Rusije, pokušava da privuče druge države za stvaranje međunarodne lunarne istraživačke stanice, koja bi imala nuklearne reaktore da joj omoguće zagrevanje tokom ekstremno hladnih lunarnih noći, čije je trajanje oko dve nedelje.

Ovaj projekat je paralelan, ali odvojen od američke inicijative Artemis. To ilustruje, naglašava BBC, da sve veće geopolitičke podele na Zemlji nisu ograničene na našu planetu. Svemirska istraživanja, koja se nekad smatraju čisto naučnim istraživanjima, pokazuju i geopolitičku hrabrost i nagoveštavaju sposobnosti za druge ciljeve.

- Sve države imaju svemirske programe iz mnogo razloga, uglavnom zbog rata, razvoja i prestiža. Neke misije su naučne i istraživačke poput misija Čang‘e, druge su ekonomske i infrasrukturne, a treće imaju vojnu pozadinu i cilj im je pojačavanje sile – rekao je za BBC Bledin Bouen, istraživač svemirske politike i međunarodnih odnosa u svemiru na Univerzitetu u Lesteru.

Kina trenutno ima svoju svemirsku stanicu, nazvanu Tjangong ili Nebeska palata, u kojoj borave po tri astronauta na oko šest meseci. Kineski satelitski navigacioni sistem BeiDou je odgovor na američki GPS.

- Činjenica da Kina ima vojni svemirski program i oružja protiv satelita nije drugačije od ostalih svemirskih sila. Kineski lideri imaju interes u kombinaciji rata, razvoja i prestiža. Žele da budu bezbedni pred spoljnim i unutrašnjim pretnjama, da projektuju svoju vojnu moć, da obezbede vodeću ekonomsku poziciju u svetu i da obezbede sebi politički prestiž koji ovakvi programi donose – dodao je Bouen.

Kada je reč samo o nauci, Kina ima veliki napredak u astronomiji, astrofizici i otkrivanju egzoplaneta. Najavljene misije tu su i da omoguće dalje istraživanje signala iz ranog svemira.

Svemirska trka, drugi krug

Kada je reč o prvoj svemirskoj trci, Sovjetski Savez započeo je silovito – 1957. su prvi lansirali satelit Sputnjik u svemir, 1959. poslali su satelit Luna 1 da proleti kraj Meseca, a iste godine Luna 3 je prva fotografisala dalju stranu Meseca, 1961. Jurij Gagarin je postao prvi čovek u svemiru, a onda su 1966. spustili i letelicu Luna 9 na lunarnu površinu. Međutim, u finišu je pobedila Amerika sa programom Apolo – 1968. prva ljudska posada stigla je do lunarne orbite, a onda su se 1969. i prvi ljudi spustili na Mesec. Međutim, SAD su 1972. prekinuli lunarna istraživanja, dok je SSSR to uradio 1976.

Nakon toga, decenijama nije bilo uspešnog sletanja na Zemljin satelit, ali je u 21. veku Kina odlučila da to promeni. Od 2007. do danas bilo je šest Čang‘e misija, tokom kojih je bilo i skeniranja satelita 2007, sletanja 2010, slanja rovera u ispitivanja… Tek prošlog avgusta Indija je uspela da postane četvrta zemlja koja je poslala letelicu na Mesec, a u januaru je to pošlo za rukom i Japanu. Rusija je doživela debakl kada je pokušala da pošalje Lunu-25 na Mesec, a polovičan uspeh imala je Amerika – prva misija u januaru bila je neuspešna, ali su u februaru uspeli da, posle više od pola veka, spuste letelicu na Mesec.

(Telegraf Nauka / AP / BBC)