Vreme čitanja: oko 5 min.
Američka sonda sagoreće u atmosferi Zemlje: Zašto je danas sletanje na Mesec teže nego pre 50 godina?
Vreme čitanja: oko 5 min.
Svemirska letelica Peregrin doživela je debakl već prvog dana nakon poletanja, pa se mnogi pitaju kakvi problemi koče lunarne ekspedicije više od pola veka nakon što su do Zemljinog satelita stigli i ljudi
Privatna letelica Peregrin, prva američka sonda koja je trebalo da sleti na Mesec posle više od 50 godina, doživela je debakl na svojoj prvoj misiji. Samo nekoliko sati nakon poletanja došlo je do kvara na pogonskom sistemu, zbog čega je iscurelo gorivo, a misija je obustavljena. Letelica kompanije Astrobotik, napravljena po dogovoru sa agencijom NASA; sada je na putu ka Zemlji i trebalo bi da sagori u atmosferi. Ipak, posle neuspeha SAD prošle nedelje i Rusije u avgustu prošle godine, a istovremenog uspeha Kine i Indije, postavlja se pitanje zašto se čini da je danas teže spustili letelicu na lunarnu površinu nego šezdesetih i sedamdesetih godina.
- Otkako se pojavila anomalija na Peregrinu, mi procenjujemo najbolji način za završetak misije i zaštitu satelita u Zemlijinoj orbiti. Preporuka koju smo dobili je da pustimo letelicu da sagori prilikom ulaska u Zemljinu atmosferu. Kako je ovo komercijalna misija, a odluka o sudbini Peregrina je u našim rukama, doneli smo tešku odluku da pustimo letelicu da uđe u Zemljinu atmosferu. Odgovornim završetkom misije radimo na tome da sačuvamo prostor između naše planete i Meseca – navedeno je u saopštenju na sajtu kompanije.
Preporučujemo
To nije svemirska trka već zlatna groznica! Zašto toliko država ponovo pokušava da osvoji Mesec?
Pokušaj prevare sa starim kostima i lepkom nije uspeo: „Vanzemaljske mumije“ ipak su napravljene na Zemlji
Samopouzdanje za buduće misije
- Ponosan sam na ono što je naš tim postigao ovom misijom. Ona nas je naučila mnogo i dala nam samopouzdanje da će naše buduće misije uspeti da slete na Mesec – poručio je Džon Tornton, direktor Astrobotika.
Kada je prošlog ponedeljka, 8. januara 2024, letelica Vulkan Kentaur poletela sa Floride mnogi su slavili, a slavlje se nastavilo i kada je letelica Peregrin izbačena iz rakete kako bi samostalno nastavila misiju la Mesecu. Međutim, istog dana sledili su i problemi. Prvo se činilo da je nezgodno samo okretanje solarnih panela ka Suncu da bi se nekoliko sati kasnije ispostavilo da je do problema došlo na pogonskom sistemu i da gorivo curi iz letelice. Već to je bilo dovoljno da svima u komandi bude jasno da od sletanja na lunarnu površinu nema ništa.
Zbog toga su mnogi postavili pitanje kako je moguće da je sletanje na Mesec teže danas nego pre više od pola veka, kada su taj poduhvat napravile i prve ljudske posade. Peregrin nije jedini doživeo debakl. To se desilo i ruskoj Luni 25, koja je trebalo da sleti u oblast južnog pola oko 60 godina nakon što je SSSR postala prva zemlja čija je letelica uopšte uspela da se spusti na površinu Zemljinog pratioca. Osim toga, neuspeh su doživele i izraelska privatna letelica Beresheet 2019, kao i japanska Hakuto-R prošle godine. S druge strane, uspeh su imale kineske misije Čange i indijska Čandrajan-3.
- Fundametalni izazov je težina. Uvek ste blizu neuspeha jer morate da budete lagani ili letelica neće da leti. Ne možete da imate mnogo prostora za uspeh - rekao je za Gardijan Jan Vorner, bivši generalni direktor Evropske svemirske agencije (ESA).
Svaka letelica je, dodaje, prototip. Osim retkih slučajeva poput komunikacionih satelita Galileo, svemirske letelice su mašine po meri. Ne proizvode se masovno sa često testiranim sistemima i dizajnom. A kada se nađu u svemiru, nema im mnogo pomoći.
- Ako imate problema sa kolima, popravite ih, ali u svemiru nemate mogućnost za to. Svemir je potpuno druga dimenzija – rekao je on.
Mesec je posebno problematičan. Ima gravitaciju, koja je šestina Zemljine, ali ne i atmosferu. Za razliku od Marsa, gde mogu tokom sletanja da koriste padobrane, na Mesecu sve zavisi samo od pogona. Ako postoji samo jedan motor, što je čest slučaj sa malim letelicama, sve zavisi od njega i nema drugog načina kontrole sletanja.
Tehnologija nije razvijana
Da stvar bude komplikovanija, motor mora da ima regulator goriva kako bi se regulisao rad potisnika.
- Obično ih upališ i oni imaju jednaku snagu. Da bi se menjala snaga potisnika operacije moraju biti mnogo komplikovanije – rekao je za Gardijan Niko Detman, lider grupe za lunarna istraživanja ESA.
Lunarne misije su bile uglavnom uspešne šezdesetih, ali su onda prestale. Do ove godine Amerika nije slala letelicu ka Mesecu od 1972, a Rusija do prošle od 1976 i Lune 24. Kina je uspešno spustila letelicu Čange 3 na Mesec 2013.
- Tokom tih decenija niko nije razvijao letelice sposobne na sletanje na Mesec. Tehnologija nije tako raširena da bi moglo lako da se uči – rekao je Detman.
U vreme svemirske trke NASA je potrošila 25 milijardi dolara na program Apolo. I on je donosio neuspeh za neuspehom dok nije došlo i do prvih uspeha. Današnje misije su mnogo jeftinije. Tako je ova Peregrin misija koštala oko 108 miliona dolara, japanska misija SLIM, koja će pokušati sletanje u narednim danima, košta oko 100 miliona, dok je Indija za program Čandrajan izdvojila svega 74 miliona.
Ključne lunarne misijeLuna-2 / Sovjetska letelica 14. septembra 1959. postala prva koja je dotakla lunarnu površinu.
Luna-3 / Ova sonda SSSR prva je koja koja je slikala dalju stranu Meseca 1959.
Luna-9 / Prva letelica koja se uspešno spustila na Mesec 3. februar 1966.
Luna-10 / Prva letelica koja je obletela oko Meseca 3. aprila 1966.
Survejor 1 / Prva američka letelicca koja je sletela na Mesec 2. juna 1966.
Zond-5 / Prva letelica koja je odnela živa bića (dve kornjače) na Mesec i vratila se na Zemlju 14. septembar 1968.
Apolo 8 / Prva ljudska misija do orbite Meseca stigla je 10. novembar 1968.
Apolo 11 / Prvi ljudi sleteli su na Mesec 16. jula 1969.
Luna 16 / Prva robotska misija za uzimanje uzoraka sletela je 12. septembar 1970.
Luna 17 / Lunohod 1 postao je prvi rover na Mesecu 10. novembar 1970.
Čange 3 / Prva kineska letelica spustila se 2013. na lunarnu površinu.
Čange-4 / Kineska letelica postala je prva letelica koja se spustila na dalju stranu Meseca, a to se desilo 3. januara 2019.
Čandrajan-3 / Prva letelica koja se spustila u oblast lunarnog južnog pola 23. avgusta 2023.
U lunarnu površinu su do sada udarile i letelice Japana, ESA, UAE, Luksemburga i Izraela
(Telegraf Nauka/Astrobotic/The Guardian)
Povezane vesti
Počela istorijska misija: Kina lansirala raketu ka „tamnoj strani Meseca“
Šta bi se desilo da Mesec nestane?
Zašto je toliko teško ponovo poslati ljude na Mesec?
Neverovatna fotografija Meseca i Zemlje: Uspešna misija kineskih satelita
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Zoran
Citam tehnologija jos nije razvijena a optisli na mesec u vreme komodora 54 i spektruma. Nesto oovde se ne poklapa.
Podelite komentar
radovan III
Mislim da je sve 99% istina osim misije apolo 11. On je snimljen u pustinji Nevade...
Podelite komentar