Duboko u Alpima krije se jedna od najtajnijih škola na svetu: Ove godine učestvovalo je samo 9 odabranih!

Duboko u švajcarskoj planini, grupa studenata provela je leto simulirajući život u lunarnoj bazi.

BBC se pridružio učesnicima projekta "Asclepios", najveće studentske inicijative na svetu za simulaciju svemirskih misija. Ove godine, devet studenata iz različitih zemalja provelo je više od dve sedmice izolovano duboko unutar nekadašnje strogo čuvane vojne tvrđave Gotard u švajcarskim Alpima. Baza je namerno smeštena unutar 3,5 kilometra tunela, gde temperatura ostaje konstantna na 6°C tokom cele godine, kako bi se oponašali ekstremni uslovi i mrak lunarnih tunela od lave na Mesecu.

Preporučujemo

Mesto koje je teško pronaći

Projekat "Asclepios" (sin grčkog boga Apolona) nastavlja se na nasleđe programa Apolo. Cilj misije nije samo uvežbavanje tehnoloških veština, već i istraživanje kako bi se ljudi ponašali i reagovali na ekstremne psihološke i fizičke izazove Meseca ili Marsa.

"Radi se o razumevanju tih izazova i njihovom proučavanju ovde na Zemlji, tako da kada ljudi odu u svemir, svemirske agencije budu spremnije da podrže astronaute," objašnjava Kejti Mulri (24), vođa projekta i studentkinja vazduhoplovnog inženjerstva.

Baza, koja se nalazi na 2.000 metara nadmorske visine, bila je tajno vojno utvrđenje tokom Drugog svetskog rata. Hodanje do baze unutar planine traje dugo i dezorijentišuće je, baš kao i san, što odgovara ciljevima simulacije.

Od hladne vode do "putovanja" u pelenama

Za razliku od drugih grupnih simulacija koje se naplaćuju, Asclepios je neprofitna organizacija koja odabranim studentima nudi iskustvo potpuno besplatno. Priprema je intenzivna: uključuje treninge u ekstremnim uslovima, preživljavanje u Alpama, nultu gravitaciju na paraboličnim letovima, te predavanja o svemirskoj psihologiji.

Nakon odbrojavanja i "lansiranja" iz Kontrolnog centra misije (gde je 25 do 30 studenata vodilo operacije), analogni astronauti putuju jedan dan do Meseca. To "putovanje" provode u maloj sobi bez kupatila i spavaju u kamperskim krevetima, zbog čega moraju da nose pelene.

U lunarnoj bazi, domu za sledećih 16 dana, ekipa od devetero jede dehidriranu "astronautsku hranu" i sprovodi pripremljene naučne eksperimente.

Eksperiment u potpunom mraku

Jedan od ključnih eksperimenata bio je Kronoespazio – proučavanje učinka stalnog mraka na bioritam i kvalitet sna astronauta, simulirajući uslove na lunarnom južnom polu. Tokom misije, studenti su u potpunosti izbegavali dnevno svetlo. Čak su i simulirane "mesečeve šetnje" (Extravehicular activities – EVA) izvan tvrđave obavljali noću, u punoj opremi i skafanderima.

Studenti su nosili uređaje za praćenje spavanja i temperature tela te prikupljali uzorke za merenje melatonina. Nada je da će rezultati pomoći u kreiranju budućih strategija za pomoć zdravlju astronauta, ali i ljudi na Zemlji koji rade u zahtevnim okruženjima (noćne smene, bolnice), piše BBC.

Život bez rasipanja vode

Mateus Magalhaes (27) iz Brazila, koji je bio vođa misije, naglašava da mu je ovo iskustvo dalo jasniju viziju karijere. Slično razmišlja i Lauren Viktorija Paulson (22), inženjer baze, koja ističe širi uticaj projekta:

"Jedna od fascinantnih stvari u svemiru jest to da ne možete baciti ništa, niti jednu kap vode. Ako možete dizajnirati za svemir, te tehnologije možete preneti na Zemlju kako bismo smanjili potrošnju vode u poljoprivredi i maksimalno iskoristili biljne kulture."

Učenje o preživljavanju u lunarnim tunelima tako se pretvara u najvažniju lekciju: kako iskoristiti svemirske tehnologije da bismo osigurali opstanak čovečanstva na sve ekstremnijoj Zemlji.

(Telegraf.rs/Nezavisne)