Tajna britanskih kraljeva iz mračnog doba otkrivena na starom kamenu

Mračnim dobom se naziva rani period srednjeg veka, od pada Zapadnog rimskog carstva u 5. veku naše ere pa do 10. veka naše ere. Rani period mračnog doba Britanije je poznat među istoričarima i arheolozima po tome što je jako oskudan u pisanim izvorima. Naši podaci o ovom periodu dolaze iz mnogo kasnijeg vremena, pisani vekovima nakon što su se događaji koji su opisani zapravo desili. U naučnoj zajednici postoji beskrajna rasprava o Britaniji ovog doba bazirana na pisanim dokazima o vladarima tog perioda, piše The Collector.

Međutim, imamo i nekoliko slučajeva gde se ne moramo oslanjati na kasnije pisane izvore kako bismo utvrdili postojanje pojedinačnih vladara. Na oko 200 urezanih kamenova iz mračnog doba postoje natpisi koji nam daju pogled tadašnjih savremenika na kraljeve tog doba. Zbog čega su oni ostali zabeleženi? Hajde da vidimo ko su oni bili.

Nud Hejl

Ovaj kralj nije mnogo poznat, ali istorija potvrđuje njegovo postojanje i bez arheoloških dokaza. Nud Hejl je bio kralj druge polovine 6. veka. Vladao je u severnom delu Britanije, između granica Engleske i Škotske, mada tačna lokacija njegove prestonice ostaje tajna. Epitet koji je nosio, „Hejl“ je velška reč za „darežljivog“, tako da bi on bio Nud Darežljivi.

On se spominje i u nekoliko kasnijih izvora poput zbirke velških srednjevekovnih tradicija poznatoj kao Velške triade (Welsh Triads). Takođe, spominje se i u izvoru iz 1200. godine Crna knjiga Čirka (Black Book of Chirk). Ona sadrži priču o Nudu Hejlu koji napada kraljevstvo Gvined u severnom Velsu. Isto tako ga spominje nekoliko velških srednjevekovnih genealogija, kao i velška narodna pesma. Zbog toga, većina naučnika ga smatra istorijskom ličnošću.

Da se ne zadržavamo samo na pisanim izvorima, u kasnom 19. veku u Selkirkširu, u južnoj Škotskoj, je otkriven kamen sa natpisom ličnog imena „Nudus“, što se zapravo smatra arhaičnim oblikom imena Nud, prisutnog na velškim rukopisima. Kamen takođe sadrži i reč “liberalis,” latinski za „darežljiv. Zbog toga, nakon otkrića ovog kamena, naučnici su odmah pomislili da je reč o Nudu Hejlu. Međutim, to je kasnije preinačeno i sada se smatra da natpis ovako glasi:

„Ovo je večni podsetnik: da na ovom mestu počivaju najčuveniji prinčevi Nudus i Dumongenus, sinovi Liberalisa.“

Na osnovu ovoga, kao i na osnovu toga što ovaj natpis datira iz ranog 6. veka, odbačena je ideja da se ovo odnosi na Nuda Hejla. Međutim danas postavljamo pitanje validnosti ovakvog tumačenja.

Kada uzmemo u obzir starost natpisa na kamenu, izgleda da su mnogi zaboravili kako se precizno datiraju slični artefakti iz ovog perioda. Jedini način da se precizno odredi kada je natpis nastao je da imamo veliki broj drugih natpisa koji su sami precizno datirani. Ako to ne bismo uspeli da osiguramo, onda bi nam bio potreban niz pisanih izvora, takođe poznate starosti, kako bismo videli evoluciju jezika tokom vremena.

Kada je u pitanju razdoblje 6. veka u Britaniji nemamo ni jedno ni drugo. Prema tome, ovaj konkretni natpis ne možemo pouzdano datirati osim uopšteno na 6. vek. Još je zanimljivije pitanje roditelja „Nudusa“. Natpis ga naziva sinom Liberalisa, što je po malo čudno kada je lično ime u pitanju. Međutim, ono što se previđa je biblijska upotreba reči „sin“. U Bibliji se reč sin često koristi kako bi se pojedinim ljudima dale određene karakteristike ili osobine koje bi ih bliže definisale. Tako na primer imamo „sinove istoka“, „prognane sinove“ i „neposlušne sinove“.

Gildas, šestovekovni sveštenik, istoričar i pisac u svom delu „De Excido et Conquestu Britaniae“ (O propasti i osvajanju Britanije), nam ukazuje na upotrebu biblijske terminologije u šestovekovnoj Britaniji. Zato, natpis na kamenu u kome se Nudus naziva sinom Liberalisa, može značiti da je darežljivost bila njegova definišuća odlika. Uopšteno uzevši, ovaj natpis bi mogao biti spomenik Nudu Hejlu.

Konomor

Nešto neposredniji primer je Konomor, čije postojanje istorija prihvata na osnovu pisanih izvora. O njemu piše galo-rimski svetitelj, istoričar i biskup Tura iz 6. veka Grgur Turski. Njegova dela predstavljaju istorijski izvor za ranu epohu Merovinga i zato se smatra ocem francuske istorije. Konomor je poznat kao tiranin, koji je vladao delom Bretanje i koji je orkestrirao ubistvo kralja Jona. Na kraju je svrgnut savezom kraljeva u kome je bio i Jonov sin Judval.

U Kornvolu postoji veliki urezani kamen koji nosi više naziva, Tristan, Longston ili Konomorov kamen. Ugrubo je procenjeno da datira u 6. vek. Šta precizno piše na ovom kamenu je predmet rasprave, ali opšte prihvaćeno je da se ističe jedno od imena „Cunomorus“, identično ime vladara koje je Grgur Turski zabeležio. Uz to i hronološko poklapanje teksta i natpisa su odlični, zbog čega su mnogi naučnici pokušali da poistovete Cunomorusa sa natpisa, i onog o kome piše Grgur.

Jedina stvar koja može dovesti u zabunu je to što je Konomor bio vladar Bretanje, a spomenik je u Kornvolu. Međutim, postoji dokaz da je Konomor zaista bio vladar i Britanije i Bretanje.

U devetovekovnom spisu poznatom kao Žitije svetog Pavla Aurelijana, u kome se radnja odvija u VI veku na jugozapadu Britanije, postoji navod koji govori o kralju Marku, koji je takođe poznat kao „Quonomorius“, što je očigledno oblik imena Konomor.

Ovo dalje utemeljuje činjenicu da je Konomor bio ne samo vladar Bretanje već i Britanije. Pored toga, žitije dalje kaže da je kralj Mark odnosno Quonomorius, vladao nad ljudima koji su govorili četiri različita jezika. To znači da je vladao ne samo jednom oblašću. Uz to vladari sa jugozapada Britanije su imali snažne veze sa Bretanjom, zbog čega postoji objektivan razlog da tvrdimo da je Cunomorus uklesan u kamenu zaista bio kralj Konomor.

Kralj Itel

Još jedan kralj Britanskog ranog srednjeg veka je kralj Itel, vladar Glamorgana i Gventa i sin kralja Morgana. On je verovatno živeo u 7. veku, iako ga neki moderni izvori pomeraju u 8. vek. On se spominje dvanaestovekovnoj kompilaciji istorijskih dokumenata Landafa u Velsu kao vrlo uvaženi kralj koji je ustupio velike komade zemlje crkvi. U gradu Lantvitu u jugoistočnom Velsu postoji urezani kamen poznat kao Samsonov stub sa natpisom:

„U ime najuzvišenijeg Boga. Počinje krst spasitelja, koji opat Samson priprema za svoju dušu i za duše kralja Itela, Artmala i Teikana.“

Ima puno razloga da se poistovete kralj Itel sa Samsonovog stuba sa onim iz Knjige Landofa. Neki podaci o njemu dolaze iz Knjige Landofa, a neki iz druge zbirke dokumenata Povelje Lankarfana (Llancarfan Charters).

Ove beleške nam kažu da je postojao pobožni čovek Samson koji je živeo neposredno nakon smrti kralja Itela. Jedna od zabeleški ga definiše specifično kao opata, kao na natpisu. U isto vreme u povelji koja datira iz doba vladavine jednog od Itelovih sinova nailazimo na Teikana, koji je vrlo verovatno isti onaj sa natpisa. Pošto natpis kaže da se krst priprema za dušu kralja Itela, to nam sugeriše da je on u tom trenutku već mrtav. Zato su opat Samson i Teikan iz povelje su pravo godište da budu oni sa Samsonovog stuba. I još treba dodati da je zabeleženo da je Itel imao unuka po imenu Artmael, koji je lako mogao biti Artmail sa natpisa na stubu.

Smatra se da je stub podignut u 9. veku, ali nova istraživanja istoričara Brajana Dejvisa pružaju puno materijala da je on zapravo iz 8. veka ili možda i iz 700. godine, što bi ga učinilo skoro savremenikom samog kralja Itela.

Kako arheologija potvrđuje postojanje ovih britanskih vladara?

Sve u svemu, postojanje nekoliko kraljeva mračnog doba Britanije je potvrđeno ili skoro potvrđeno arheološki. Nud Hejl, kralj severa iz druge polovine 6. veka. Kameni natpis koji spominje „Nudusa sina Liberalisa“ svakako može biti uzet kao referenca na njega. Jednostavno moramo prihvatiti postojanje biblijskog značenja reči „sin“ koje je bilo u upotrebi u Britaniji 6. veka. Tako bi Nudus mogao biti „sin Liberalisa“ u prenesenom značenju, gde Liberalis predstavlja njegovu definišuću karakteristiku, čime ga možemo identifikovati sa Nudom Hejlom.

Konomor, u suštini kralj Bretanje, ali i jedan od kraljeva Britanije. Opisan je u dvanestovekovnom Žitiju svetog Pavla Aurelijana i svakako se može poistovetiti sa Cunomorusom koji se spominje na Tristanovom kamenu u Kornvolu.

I na kraju tu je kralj Itel od Glamorgana i Gventa koji se spominje na Samsonovom stubu, koji datira najverovatnije iz 7. veka.

(Telegraf Nauka / The Collector)