Kako bi izgledao dan u antičkom rimskom kupatilu?

Foto: RINA

U osmom rimskom satu, ili dva popodne prema današnjem vremenu, Rimljani bi završavali svoj radni dan, i kretali bi ka posebnom mestu, gde bi se družili, opuštali i očistili od svakodnevne prljavštine. To mesto su terme ili javna kupatila. Ako ne bi uživali u luksuzu privatnog kupatila (balnea), išli bi u zajednički objekat u kome bi dobili masažu, rob bi mogao da ih oriba, mogli bi se sastati sa prijateljima, zaključiti posao, vežbati, plivati.

Kupatila su bila mesta gde su mogli biti viđeni, ili da se vide sa drugima, piše The collector.

Preporučujemo

Poreklo termi

Javna kupatila su se prvi put pojavila u antičkoj Grčkoj, negde oko 6. veka pre nove ere. Oni su praktikovali banjanje u posebnim kadama poređanim u krug u sobi kružnog oblika natkrivenoj kupolom nazvanom tholos. U ovim malim kadama za sedenje kupač bi čučao dok bi ga pomoćnik prelivao vrućom ili hladnom vodom. Pošto Rimljani nisu bili zadovoljni ovim ograničenim načinom održavanja čistoće, pa su oko trećeg veka p.n.e. počeli da razrađuju i proširuju ovaj koncept.

Inicijalno, kupatila u Rimu (prvobitno zvana gymnasia) su bila mesta za atlete da vežbaju i da se opuštaju i obnove snagu. Prosečan Rimljanin bi svakodnevno prao samo delove tela koji bi se isprljali radom (ruke i noge), a kompletno pranje bi sprovodio svakih devet dana. To bi se podudaralo sa pijačnim danima (nundinae), koji bi se održavali svakih devet dana. Glavni delovi rimske gimnazije bi bili dvorište za vežbanje i zajedničko kupatilo za pranje nakon sporta.

Ovo vlažno i toplo mesto je bilo savršeno za uklanjanje znoja i nečistoće nakon vežbi, kao i za uklanjanje maslinovog ulja koje su atlete koristile kao relaksant za mišiće i kao prevenciju od povreda. Tokom vremena, javna kupatila su postajala sve složenija, dopuštajući posetiocu da krene na putovanje kroz razne sobe koje bi bile namenjene za različite svrhe. Svaka soba je bila ukrašena prelepim mozaicima, zidnim slikama (freske) gipsanim ukrasima pa čak i statuama. U samom Rimu je bilo 170 manjih uglavnom privatnih kupatila, a do petog veka naše ere ih je bilo 856, od kojih su mnoga bila za javnu upotrebu.

U Pompeji su, bez obzira na njeno uništenje u erupciji Vezuva, sačuvani primerci javnih kupatila različite veličine i složenosti. Jedno od njih je u samom centru Pompeje u blizini foruma, pa se zbog toga danas naziva Terme del Foro. Iako ne najveće, ono sadrži sve uobičajene delove javnog kupatila. Ako bi želeli nešto više, stanovnici Pompeje bi morali posetiti najveće kupatilo, Terme Stabiane.

Ako bi krenuli od ulaza u klasično rimsko kupatilo, morali bi da odaberu da li ulaze na muški ili ženski ulaz, i morali bi platiti. Cena za pristup kupatilu bila je simbolična, tako da bi i siromašni mogli da priušte kupanje i opuštanje. Zanimljivo je da je za ulaz u samo ženska kupatila cena ulaza bila dvostruko veća.

Nakon ulaza, dospeli bi u svlačionicu ili apodyterium. Oko ove sobe su se nalazile kamene klupe na kojima bi se svukli a garderobu bi ostavili u nišama iznad klupa. Ako bi imali koju sesterciju više mogli bi platiti robu da im čuva stvari. Sudeći po ljutitom posetiocu Solinu, kome su ukrali garderobu, ovo je bio mudro utrošen novac. Znamo za ovaj slučaj jer je pronađena olovna tabla sa rukom upisanom Solinovom kletvom. On ukradenu odeću posvećuje Minervi i moli je da ne da mira onome ko je ukrao njegovu tuniku i plašt, dok ne daruje te predmete u njen hram.

Nakon što bi osigurali svoje stvari u svlačionici krenuli bi kroz sobe na put do kupatila. Prva od soba koju bi posetili bi bila tepidarium ili topla soba, koja je bila prelazna soba između vruće i hladne sobe. Tu bi se posetioci zadržali i opuštali na toplim klupama pri temperaturi od 37 do 39 stepeni. Ovde su mogli platiti da im rob uradi piling krivim metalnim instrumentom strigilom. Pre pilinga rob bi vas namazao maslinovim uljem, a tek onda bi vam radio piling uz uklanjanje bilo kakve druge nečistoće sa tela.

U pompejskom Terme del Foro, posetioci su mogli da se banjaju u vrućoj vodi grejanoj na bronzanom grejaču. Pored uobičajenih tretmana, ovde ste mogli provesti vreme družeći se sa prijateljima i kockajući se. Arheolozi su otkrili kockice i karpalne kosti u rimskim kupatilima. Otkriće igala i tekstila nam sugeriše da su se žene bavile pletenjem i vezom tokom boravka u kupatilu.

Iz tepidariuma bi išli u caldarium ili vruću sobu, u kojoj bi temperatura koja se stvarala u susednoj prostoriji nazvanoj hypocaust, bila najviša. Elementi hipokausta su postojali i pre perioda Republike. Ovaj prostor su Rimljani usavršili u 2. veku pre nove ere. Oni bi podigli ceo pod koji bi se sad oslanjao na ciglene stubove. Između njih bi se kretao vreli vazduh usmeren iz peći. Ovaj vazduh bi grejao pod, ili vodu u kaldariumu.

U kupatilima u Pompeji su otkrivene mermerne kade nazvane labrum za one koji su želeli da se rashlade. U kaldariumu ste mogli naći i kade za banjanje u toploj vodi za opuštanje mišića. Iako je temperatura u kaldariumu bila oko 39 stepeni, vlaga je bila veoma visoka kako bi se pospešilo lekoviti učinak ove sobe. U većim kupatilima u Rimu kaldarium bi imao i bazen sa toplom vodom. U ovim slučajevima, robovi bi po potrebi polivali iz posuda (patara) hladnom vodom dobro zagrejane posetioce.

Terme su zahtevale konstantno dopremanje velikih količina vode. Srećom Rimljani su bili pravi eksperti za vodosnabdevanje. Njihovi akvadukti su snabdevali veće gradove vodom, i omogućavali su da i kupatila uvek imaju dovoljnu količinu čiste vode. Ova voda, kao i kišnica, čuvane su u cisternama, tako da je čak i u veoma sušnim predelima nedostatak vode bio malo verovatan. Tako na primer, u doba vladavine Trajana 98-117. godine, Rim je vodom snabdevalo devet akvadukta, koji su donosili milion kubnih metara vode dnevno. To bi značilo da je po osobi bilo dostupno više od 1100 litara vode.

Antički sportski centri

Međutim, nije sve bilo u banjanju. U duhu modernih sportskih kompleksa, između banjanja, mogli su da čuju recitovanje poezije, ili bi odigrali neku igru sa loptom poput harpatsuma, trugona ili haroastuma na otvorenom. U velikim termama širom carstva otkrivene su „polu-stadije“ namenjene za odmor ili zaštitu od sunca tokom kupanja. Takođe, mogla su da služe kao mesta za razgovor ili druženja između kupanja.

Bazeni nisu bili retkost, ali su bili natkriveni kao i ostatak termi. Na otvorenom se mogla slušati muzika, a javni toaleti su bili uključeni u kompleks.

Sjajan primer „velikog imperijalnog kupatila“ je Dioklecijanovo kupatilo, čija je gradnja započela 298. godine. Moglo je primiti i do tri hiljade posetilaca, dvostruko više od drugog po veličini, Karakalinog kupatila. U oba su pronađeni divni zidni crteži i podovi popločani neverovatnim mozaicima. Zanimljivo je da su oba kupatila uključivala i biblioteku u kojima bi se mogli naći važni radovi od javnog značaja.

U neposrednoj blizini termi bi se mogla naći brza hrana, koju bi mezili pre ulaska u kupatilo. Ovaj obrok je bio lagan, jer je glavni obrok za Rimljane bila večera. Arheološki nalazi nam daju uvid u to jer su u odvodnim kanalima pronađeni ostaci kostiju, ljuštura školjki, delovi posuđa i šolja. Pored ovih pronađeni su i neki drugi ostaci koji nas upućuju na još veći spektar delatnosti u termama. Naime otkriće ljudskih zuba i skalpela nas upućuju na to da su se na ovim mestima takođe opravljali zubi.

Hlađenje

Nakon preznojavanja u kaldariumu, sledeća soba bi bila frigidarium ili hladna soba. Ova prostorija je obično bila veća od drugih, i imala je jedan do dva bazena u koje se ulazilo stepenicama. Bazeni su punjeni cevima od spolja, i u njima ste mogli plivati ili se jednostavno relaksirati u svežini hladne vode. Ovo je bio i idealan trenutak da se ulje i znoj skinu sa sebe. Kada bi se osetili zadovoljnim, Rimljani bi se vraćali u svlačionicu svojim stvarima (pod uslovom da su bile tamo) i odlazili bi kući, pravo na večeru.

Kao što možemo videti, koncept spa centara nije ništa novo. Danas kao i onda hidroterapija se koristi za lečenje i opuštanje, za poboljšavanje cirkulacije, umanjenja bolova, opuštanja mišića i smanjenja ukočenosti. Pored toga, tamo bi ste mogli da se bavite i raznim sportskim aktivnostima, ali i da ispunite vreme kulturnim sadržajem. Sa prijateljima bi ste mogli da se zabavljate, sa poslovnim partnerima da sklapate poslove, i da se sa nepoznatima upoznate. Društveni život antičkog Rima je možda bio najbogatiji u javnom kupatilu.

(Telegraf Nauka / The collector)