Ovo stvorenje bilo je kao paklena čaplja sa sabljom na glavi: Otkriveni novi dinosaurus i izgubljeni svet

Fosil nove vrste dinosaurusa nazvane Spinosaurus mirabilis pronađen je u Nigeru, na udaljenoj lokaciji u centralnoj Sahari. Vrsta je detaljno opisana u novom radu objavljenom u žurnalu Science, saopštilo je Odeljenje bioloških nauka Univerziteta u Čikagu.

Preporučujemo

Kresta vrste S. mirabilis u obliku sablje toliko je bila velika i neočekivana da je paleontolozi prvobitno nisu prepoznali kada su nju i nekoliko fragmenata vilice podigli sa površine pustinje u novembru 2019.

Tek kada su se vratili s većim timom 2022. i pronašli još dve kreste, shvatili su o čemu se radi. Na osnovu teksture površine kreste i unutrašnjih vaskularnih kanala, stručnjaci veruju da je kresta bila obložena keratinom. Smatraju da je ovaj ukras bio jarkih boja tokom života životinje, izvijajući se ka nebu poput svetionika u obliku zakrivljenog sečiva.

Smrtonosna zamka za klizave ribe

Još jedna upečatljiva karakteristika lobanje su njeni gornji i donji redovi zuba koji se međusobno uklapaju, čineći smrtonosnu zamku za klizave ribe. Ovakvi zubi, gde oni iz donje vilice vire napolje i između onih iz gornje, predstavljaju staru adaptaciju među mesožderima koji se hrane ribom u fosilnim zapisima – uključujući akvatične ihtiosauruse, krokodile i pterosauruse. Među dinosaurusima, ovo izdvaja spinosaurusa i njegove najbliže srodnike.

- Ovaj nalaz je bio toliko iznenadan i neverovatan da je bio veoma emotivan za naš tim. Zauvek ću pamtiti trenutak u kampu kada smo se okupili oko laptopa, na solarni pogon usred Sahare, da po prvi put pogledamo novu vrstu, nakon što je jedan član našeg tima generisao 3D digitalne modele kostiju koje smo pronašli kako bi sastavio lobanju. Tada smo zaista postali svesni značaja otkrića – rekao je dr Pol Sereno, profesor Univerziteta u Čikagu i vođa tima paleontologa.

Ranije su kosti i zubi spinosaurida nalaženi uglavnom u priobalnim naslagama nedaleko od obale, što je navelo neke stručnjake da nedavno postave hipotezu da su ovi teropodi koji jedu ribu možda bili potpuno akvatični, progoneći plen pod vodom.

Međutim, novo fosilno područje u Nigeru dokumentuje životinje koje su živele u unutrašnjosti, od 500 do 1.000 kilometara od najbliže morske obale. To što su otkriveni blizu parcijalnih skeleta dugovratnih dinosaurusa, koji su svi zakopani u rečnim sedimentima, sugeriše da su živeli u šumovitom staništu u unutrašnjosti koje je bilo ispresecano rekama.

Paklena čaplja vrebala u plićacima

- Zamišljam ovog dinosaurusa kao neku vrstu paklene čaplje koja nije imala problema da na svojim snažnim nogama zagazi u dva metra duboku vodu, ali je verovatno provodila većinu vremena vrebajući u plićacima mnoge velike ribe tog vremena - rekao je Sereno.

Putovanje koje je kulminiralo ovim izuzetnim otkrićem počelo je jednom rečenicom u monografiji iz 1950-ih, gde je francuski geolog pomenuo pronalaženje jednog fosilizovanog zuba u obliku sablje koji podseća na zube džinovskog predatora Carcharodontosaurus-a, pronađenog u Zapadnoj pustinji Egipta na prelazu prošlog veka.

- Niko se nije vratio na to mesto gde je pronađen zub više od 70 godina. Bila je to prava avantura lutati peščanim morima u potrazi za ovom lokacijom, a zatim pronaći još udaljenije fosilno područje sa novom vrstom. Sada su svi mladi naučnici koji su mi se pridružili koautori izveštaja koji krasi naslovnicu žurnala Science – rekao je Sereno.

Tim je na kraju upoznao lokalnog Tuarega koji ih je na svom motociklu odveo duboko u srce Sahare, gde je video ogromne fosilne kosti. Nakon skoro celog dana putovanja, uz mnogo sumnji u uspeh poduhvata, odveo ih je do fosilnog polja. Tamo je, sa vrlo malo preostalog vremena pre povratka u kamp, tim pronašao zube i vilične kosti nove vrste spinosaurusa.

- Sahara me je privukla kao magnet čim sam pre 30 godina kročio na nju. Nigde drugde nije kao tamo. Toliko je lepa, koliko i zastrašujuća – rekao je Sereno.

Nakon što je iskopao više od 100 tona fosilnih nalaza, on kaže o Sahari:

- Ako možete da se prkosite vremenskim uslovima i voljni ste da krenete za nepoznatim, možda ćete otkriti izgubljeni svet.

Bogato nasleđe Nigera

Ovo najnovije otkriće doprinosi bogatom nasleđu Nigera u paleontologiji i arheologiji, oblastima u kojima je Sereno veoma angažovan. On je vodio pokušaje izgradnje prvog muzeja sa nultom potrošnjom energije na svetu, Muzeja reke, na ostrvu u centru glavnog grada Nigera, Nijameja. Tamo će biti izložena njihova svetska kulturna baština koja dokumentuje afrički izgubljeni svet dinosaurusa, koji sada uključuje zapanjujuću vrstu spinosaura, kao i kulture kamenog doba koje su nekada živele u Zelenoj Sahari.

- Lokalci sa kojima radimo su moji doživotni prijatelji, uključujući i čoveka koji nas je odveo do mesta Dženguebi i neverovatnog spinosaura. Oni razumeju važnost onoga što radimo zajedno – za nauku i za njihovu zemlju - rekao je Sereno.

Po povratku kući u Čikago, Serenov tim u njegovoj laboratoriji za fosile očistio je, a zatim CT skenirao zube i kosti, praveći digitalni prikaz lobanje za istraživački izveštaj. Koristeći taj prikaz, Sereno je radio sa paleoumetnikom Danijem Navarom iz Madrida na kreiranju akcione scene koja uključuje rekonstrukciju mekog tkiva nove vrste dok se bori oko ostatka celakanta (vrste ribe). Navaro je otišao i korak dalje, kreirajući detaljan 3D fizički model S. mirabilis dodavanjem tkiva preko rekonstrukcije skeleta.

Oživljavanje izumrle vrste

Drugi paleoumetnici u Čikagu (Džonatan Mecger) i Italiji (Davide la Tore) animirali su Navarov model, oživljavajući akciju iza scene odabrane za naslovnicu žurnala Science. Napredniji programi, kamere i dronovi doneli su revoluciju u vizuelizaciji u paleontologiji, kako se ona danas praktikuje na terenu i u laboratoriji.

Kao deo ovih napora za rekonstrukciju, tim je takođe pripremio repliku novootkrivene lobanje i šareni model krestice koji se može dodirnuti.

Nakon što 1. marta bude objavljen ovaj broj žurnala Science, obe replike će se pridružiti Serenovoj prethodnoj izložbi „Ekspedicija dinosaurusa“ u Dečjem muzeju u Čikagu, gde će deca biti među prvima koji će moći izbliza da se upoznaju sa ovim najnovijim otkrićem dinosaurusa.

- Dozvoliti deci da osete uzbuđenje novih otkrića – to je ključ za osiguravanje sledeće generacije naučnika koji će otkriti još mnogo toga o našoj dragocenoj planeti vrednoj očuvanja - rekao je Sereno.

(Telegraf Nauka/Biological Science Division University of Chicago)