Da li će ova epidemija ebole biti najveća dosad?

Veličina epidemije u njenim početnim danima zabrinjava istraživače. Sledećih nekoliko nedelja odrediće koliko će narasti, kažu oni.

Do trenutka kad su Demokratska Republika Kongo i Uganda proglasili epidemiju ebole 15. maja, zvaničnici su saopštili da je zabeleženo 246 verovatnih slučajeva i 80 verovatnih smrti. Nekoliko dana kasnije, 18. maja, međunarodni istraživački tim je objavio rezultate studije na bazi modeliranja koja sugeriše da bi stvarni broj infekcija mogao biti mnogo veći.

Preporučujemo

Ti podaci šokiraju istraživače i stručnjake za javno zdravlje. Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije izjavio je 19. maja da je „veoma zabrinut zbog razmera i brzine epidemije“. Tako je zato što se ovi brojevi ističu u poređenju sa prošlim epidemijama. Na primer, u martu 2014. godine, kad je Gvineja prvobitno proglasila ono što će na kraju postati najveća zabeležena epidemija ebole, bilo je prijavljeno samo 49 verovatnih slučajeva i 29 verovatnih smrti.

Virus koji izaziva najnoviju epidemiju, retka vrsta nazvana bundibudžo, očigledno se nedeljama širi neidentifikovan. „Virus ima veliku početnu prednost“, tako da će napori u cilju njegovog obuzdavanja biti veliki, kažu stručnjaci. Međutim, da li to znači da će ova epidemija postati jedna od najvećih?

Vanredno stanje

Zastrašujuća veličina epidemije — zajedno sa njenom pojavom u urbanim i poluurbanim oblastima u provincijama Ituri i Severni Kivu u Kongu, gde ljudi mnogo putuju i uzajamno kontaktiraju — navela je SZO da 17. maja epidemiju proglasi pretnjom po javno zdravlje od međunarodnog značaja.

„U svetlu svih ovih rizika, odlučio sam da je potrebno odmah delovati da bi se sprečilo više smrtnih slučajeva i pokrenula efikasna i međunarodna reakcija“, rekao je generalni sekretar SZO. Međutim, dodao je da epidemija ne predstavlja pandemijsku pretnju.

Epidemiolozi sad žure da saznaju kad je bolest počela da se širi. Dokazi sugerišu da se bundibudžo virus širi već oko dva meseca. Istražitelji u Kongu identifikovali su osobu koja je preminula 20. aprila i preliminarno je tretiraju kao prvi slučaj. Nakon „događaja superširenja“ od 5. maja, istražitelji su na društvenim mrežama pronašli izveštaje o drugim smrtima za koje sad smatraju da ih je izazvao ovaj virus.

Svi virusi ebole prenose se kontaktom sa krvlju i drugim telesnim tečnostima i mogu izazvati simptome slične gripu, povraćanje i dijareju, a na kraju i unutrašnje i spoljno krvarenje, kao i poremećaj funkcije jetre i bubrega.

Vrsta bundibudžo je u prošlosti ubijala 30–50% zaraženih ljudi, što znači da je manje smrtonosna od uobičajenije vrste, zair virusa, koji je ubio oko 40% zaraženih tokom epidemije 2014–16. godine i 66% zaraženih tokom velike epidemije u Kongu 2018–20.

SZO je 20. maja saopštila da postoji 61 potvrđen i skoro 600 mogućih slučajeva, ali mnogi istraživači smatraju da je to verovatno nepotpun broj. Na osnovu stope smrtnosti iz prethodnih epidemija bundibudžo virusa i broja dosad registrovanih smrti u trenutnoj epidemiji, moglo bi već biti više od 900 slučajeva, kaže studija epidemiološkinje Rut Mekejb i kolega sa Imperijalnog koledža u Londonu.

Još jedna velika nepoznanica je brzina kojom raste broj slučajeva, što bi moglo ukazati na vreme početka epidemije i koliko velika bi mogla postati. „Veoma je važno dostaviti resurse u region, ljudima u pogođenim oblastima, kako bi se pomoglo u sprečavanju daljeg prenošenja i smanjenju smrtnosti“, kaže Mekejb.

Predstojeće nedelje

Nije neuobičajeno da se slučajevi tiho akumuliraju tokom nekoliko meseci pre nego što zvanično postane jasno da je epidemija na delu. Epidemiju ebole 2014–16. godine, koja se proširila na više zemalja, uključujući Gvineju, Liberiju i Sijera Leone, SZO je proglasila 23. marta 2014. godine. Međutim, zdravstveni radnici su kasnije identifikovali prvu zaraženu osobu kao 18-mesečno dete koje se razbolelo 26. decembra 2013. godine — skoro tri meseca ranije.

Epidemija je na kraju zarazila oko 28.600 ljudi i ubila oko 11.300 njih. Iako se čini da je početak trenutne epidemije veći, prerano je da se kaže da li će dostići te razmere. „To je veoma zabrinjavajuće, ali u ovom trenutku nema pokazatelja da će doći do desetina hiljada infekcija“, rekao je Dejvid Vol, stručnjak za infektivne bolesti sa Univerziteta Severne Karoline u Čapel Hilu. „Nalazimo se u drugačijoj situaciji, na neke načine, nego 2014, kad je to bilo potpuno neočekivano“. Sad mnogi ljudi koji su tada pomogli u obuzdavanju virusa mogu pomoći u ovoj epidemiji.

Zvaničnici SZO su na sličan način istakli da krajnja veličina i trajanje epidemije nisu unapred određeni. Njena putanja će zavisiti od toga koliko brzo i efikasno su pojačane kontrolne mere, uključujući otkrivanje i izolaciju slučajeva, kao i pomoć pogođenoj zajednici.

„Nadam se da će oštrina ove krive, uz mere o kojima govorimo, pretati da se povećava“, kaže Vol — za razliku od epidemije u zapadnoj Africi, kad je broj slučajeva nastavio da raste mesecima.

Sledećih nekoliko nedelja pokazaće da li je svet sposoban za brzu reakciju. To će odrediti da li je u pitanju veoma velika ili ogromna epidemija.

(Telegraf Nauka/Nature)