Bio je visok pola metra i imao čudnu lobanju: Nova vrsta menja porodično stablo dinosaurusa

Međunarodni tim naučnika opisao je dosad nepoznatu vrstu dinosaurusa – Foskeia pelendonum. Reč je o malom ornitopodu, visokom svega pola metra, otkrivenom u Španiji, koji je živeo u periodu gornje krede, saopštio je Slobodni univerzitet u Briselu (VUB).

Studija, koju je predvodio Pol-Emil Didone sa Nacionalnog univerziteta u Rio Negru, otkrila je neočekivan razvoj lobanje i postavila je Foskeia blizu loze evropskih biljojeda Rhabdodontidae.

Preporučujemo

- Od prvog trenutka kada neko vidi ovu životinju, zapanjen je time koliko je sitna. Ipak, ona ima veoma razvijenu lobanju sa neočekivanim anatomskim inovacijama – rekao je Didone.

Fosile, koji predstavljaju najmanje pet jedinki, prvi je otkrio Fidel Torcida Fernandes-Baldor iz Muzeja dinosaurusa u Salasu de los Infantesu.

- Od početka smo znali da su ove kosti izuzetne zbog toga što su male. Jednako je impresivno kako proučavanje ove životinje menja globalne ideje o evoluciji ornitopodnih dinosaurusa – rekao je on.

Ime roda Foskeia potiče iz starogrčkog jezika. Prefiks fos znači lagan i dat je zbog veoma male težine i sitne telesne građe odraslih jedinki. Kombinacija slova „skei“ potiče od reči boskein, što znači ispaša. Ime vrste pelendonum odnosi se na Pelendone, keltibersko pleme iz oblasti Fuentes del Duero.

Istraživači naglašavaju evolucioni značaj roda Foskeia.

- Minijaturizacija nije podrazumevala evolucionu jednostavnost – ova lobanja je čudna i hiper-izvedena – rekao je Markos Besera sa Nacionalnog univerziteta u Kordobi.

- Foskeia pomaže u popunjavanju praznine od 70 miliona godina; to je mali ključ koji otključava ogromno poglavlje koje nedostaje – rekao je Tijeri Tortosa iz Nacionalnog rezervata Sent-Viktuare.

- Ovo nije „mini iguanodon“, to je nešto suštinski drugačije – rekla je Tabata Zanesko Fereira sa Federalnog univerziteta u Rio de Žaneiru.

- Njena anatomija je čudna upravo na način koji iznova ispisuje evoluciono stablo – zaključila je Penelopi Kruzado-Kabaljero sa Univerziteta La Laguna.

Histološke studije pod nadzorom dr Kuna Štajna sa Slobodnog univerziteta u Briselu potvrđuju da je najveći primerak bio polno zrela odrasla jedinka.

- Mikrostruktura kostiju nam govori da je bar jedna jedinka bila odrasla... sa metaboličkim režimom sličnim malim sisarima ili pticama. Poznavanje rasta i razvoja je ključno ako želimo da uporedimo anatomiju roda Foskeia sa drugim vrstama. Mlade jedinke su podložne promenama anatomskih karakteristika dok rastu – objašnjava Štajn.

Nova filogenetička analiza postavlja rod Foskeia kao sestrinski takson australijskom Muttaburrasaurus-u unutar grupe Rhabdodontomorpha i proširuje evropski kladus Rhabdodontia. Skup podataka takođe obnavlja topologiju koja oživljava dugosporenu grupu Phytodinosauria.

- U našim rezultatima, dinosaurusi biljojedi... formiraju prirodnu grupu nazvanu Phytodinosauria. Ovu hipotezu treba dalje testirati sa više podataka – objasnio je Didone.

Uprkos svojoj maloj veličini, Foskeia pokazuje specijalizovanu denticiju i dokaze o promeni držanja tokom rasta, oslanjajući se na nagla ubrzanja u gustim šumama.

- Ovi fosili dokazuju da je evolucija eksperimentisala jednako radikalno na malim telesnim veličinama kao i na velikim. Budućnost istraživanja dinosaurusa zavisiće od obraćanja pažnje na ono što je skromno, fragmentarno i malo – zaključio je Didone.

(Telegraf Nauka/VUB Press)