Fosil otkriven 1899. i izložen u muzeju: Tek sada utvrđeno da je to vilica dinosaurusa

Fosil otiska vilice otkriven 1899. već godinama je izložen u Narodnom muzeju Velsa, ali nije bio ispravno identifikovan. Korišćenjem modernih tehnika digitalnog skeniranja istraživači su uspeli da urade ono što paleontolozima do sada nije uspevalo.

Fosil se sastoji od prirodnih otisaka vilice u steni, a sva originalna kost je nestala. Stoga je, koristeći foto-skeniranje, student paleontologije Oven Evans uspeo da napravi savršenu 3D digitalnu rekonstrukciju kako bi omogućio detaljno proučavanje, saopštio je Univerzitet u Bristolu.

Preporučujemo

- Ovaj primerak je mnogo puta spominjan u naučnim radovima, ali još nije bio uspešno identifikovan – nismo bili sigurni ni da li je u pitanju dinosaurus. Edvin Tali Njutn ga je nazvao Zanclodon cambrensis 1899, ali znali smo da je ime Zanclodon napušteno jer se odnosilo na širok spektar ranih gmizavaca. Stoga smo ga nazvali po Njutnu, nazvavši ga Njutnsaurus. Razlikuje se od svih ostalih dinosaurusa iz tog vremena i zahteva prepoznatljivo ime – rekao je Oven Evans.

- Prirodni otisci unutrašnjih i spoljašnjih strana vilice pokazuju neverovatne detalje – svaki žleb, greben, zub, pa čak i nazubljenja duž ivica zuba. Odlučili smo da koristimo digitalnu fotografiju za izradu 3D modela. Počeli smo površinskim skeniranjem fosila koristeći fotogrametriju. Kada smo dobili digitalni sken, preokrenuli smo ga – u suštini nam je to dalo digitalni negativ otiska. Tada je bio jednostavan slučaj spajanja dve strane i analize anatomije odatle. Digitalna rekonstrukcija koju smo dobili iz primerka daje mnogo bolju predstavu o tome kako je izgledala originalna struktura kosti – dodao je Majkl Benton, profesor paleontologije kičmenjaka na Univerzitetu u Bristolu.

Sada kada se fosil mogao proučavati, tim je bio u mogućnosti da koristi njegovu anatomiju kako bi sastavio njegov položaj u porodičnom stablu gmizavaca – i što je najvažnije – da li je bio dinosaurus ili ne.

- Sada možemo potvrditi da je ovaj primerak vrlo verovatno pripadao velikom predatorskom teropodnom dinosaurus, koji je lutao obalama Južnog Velsa tokom kasnog trijasa. Ima neke definitivno jedinstvene karakteristike dinosaurusa u postavljanju zuba, i to je teropod – predatorski, mesožderski dinosaurus. Inače, nalazi se blizu porekla obe glavne podele Theropoda, Coelophysoidea i Averostra – rekao je Evans i dodao:

- Najneočekivanija je veličina životinje. Očuvana vilica je dugačka 28 centimetara, a to je samo prednja polovina, tako da je prvobitno vilica bila dugačka 60 centimetara, što odgovara dinosaurusu sa dužinom tela od 5 do 7 metara. Ovo je neobično veliko za trijaskog teropoda, od kojih je većina bila upola manja ili manja.

Studija o otkriću objavljena je u Proceedings of the Geologists' Association.

(Telegraf Nauka/University of Bristol)