Otkrivena drevna genetska mutacija: Savremeni ljudi je nose zahvaljujući izumrloj ljudskoj vrsti

Ljudska evolucija danas se sve manje posmatra kao jednostavno „porodično stablo“, a sve više kao složena mreža susreta, migracija i ukrštanja različitih ljudskih vrsta. Nova studija sada je donela još jedan dokaz koliko je ta priča komplikovana: naučnici su identifikovali drevnu genetsku mutaciju koja je do modernih ljudi stigla preko denisovanaca, ali izgleda da njeno poreklo vodi još dalje u prošlost — do vrste Homo erectus.

Istraživanje predvođeno kineskom paleogenetičarkom Ćjaomej Fu fokusiralo se na fosilizovane zube pronađene u Kini, stare više stotina hiljada godina. Naučnici su analizirali proteinske ostatke iz šest zuba koji pripadaju vrsti Homo erectus, jednom od najdugovečnijih i najuspešnijih ljudskih predaka u istoriji. Ova vrsta pojavila se u Africi pre gotovo dva miliona godina, a zatim se proširila kroz Aziju, gde je opstala stotinama hiljada godina, navodi Popular Mechanics.

Preporučujemo

Problem sa proučavanjem tako starih ostataka jeste činjenica da se drevna DNK veoma teško očuva. Tokom vremena molekuli DNK propadaju pod uticajem temperature, vlage, mikroorganizama i hemijskih procesa. Upravo zato istraživači sve češće pribegavaju paleoproteomici — tehnici koja umesto DNK proučava drevne proteine sačuvane u kostima i zubima. Proteini mogu opstati mnogo duže od genetskog materijala, pa predstavljaju dragocen izvor podataka o izumrlim vrstama.

Naučnici su koristili veoma pažljivu metodu hemijskog „nagrizanja“ površine zuba kako bi izvukli mikroskopske tragove proteina bez oštećivanja fosila. Zatim su pomoću masene spektrometrije analizirali njihove sekvence i uporedili ih sa poznatim proteinskim obrascima drugih drevnih ljudskih vrsta. Upravo tada pojavilo se veliko iznenađenje.

U svim analiziranim uzorcima pronađena je specifična mutacija proteina ameloblastina, važnog za formiranje zubne gleđi. Jedna od tih promena, označena kao AMBN-M273V, ranije je bila poznata samo kod denisovaca — misteriozne ljudske vrste koja je živela u Aziji i ukrštala se sa precima savremenih ljudi. To je navelo istraživače na zaključak da su se Homo erectus i denisovci verovatno međusobno ukrštali, pri čemu je ova mutacija prešla iz jedne vrste u drugu. Kasnije je preko denisovaca dospela i u genom modernog čoveka.

Drugim rečima, pojedini ljudi danas možda nose sićušni genetski trag vrste koja je nestala pre stotinama hiljada godina.

Naučnici smatraju da su ovakva otkrića dodatni dokaz da ljudska evolucija nije bila linearna smena vrsta, već složen proces tokom kojeg su se različite populacije često susretale i mešale. Poslednjih godina genetska istraživanja pokazala su da moderni ljudi nose i neandertalsku i denisovsku DNK, a sada postaje moguće da su pojedini geni još starijeg porekla nego što se ranije mislilo.

Denisovci su posebno intrigantni naučnicima jer se o njima zna veoma malo. Za razliku od neandertalaca, čiji su skeleti pronađeni na brojnim lokalitetima, denisovci su dugo bili poznati samo po nekoliko fragmenata kostiju i zuba iz Denisove pećine u Sibiru. Ipak, analiza njihove DNK pokazala je da su ostavili značajan genetski trag u populacijama današnje Azije i Okeanije. Kod nekih naroda u Melaneziji i Australiji procenat denisovske DNK znatno je veći nego kod Evropljana.

Pojedine nasleđene genetske varijante čak su imale važnu ulogu u prilagođavanju ljudi različitim uslovima života. Ranija istraživanja pokazala su da su Tibetanci, na primer, sposobnost boljeg podnošenja velike nadmorske visine verovatno nasledili upravo od denisovaca. To znači da drevno ukrštanje nije predstavljalo samo slučajan kontakt između vrsta, već je moglo imati dugoročne posledice po opstanak i evoluciju ljudi.

Novo istraživanje ima značaj i zbog same metode rada. Fosili Homo erectusa dugo su predstavljali veliki problem za genetičare jer je njihova DNK gotovo potpuno uništena protokom vremena. Paleoproteomika sada otvara mogućnost da se proučavaju i mnogo stariji ostaci nego ranije, pa naučnici veruju da bi narednih godina mogli rekonstruisati daleko složeniju sliku ljudske evolucije.

To bi moglo promeniti i način na koji posmatramo sopstveno poreklo. Umesto jednostavne priče o jednoj vrsti koja je postepeno zamenjivala drugu, sve više dokaza ukazuje na to da je čovečanstvo nastalo kroz dugotrajan proces kontakta, migracija i genetskog mešanja različitih ljudskih populacija.

U tom smislu, savremeni čovek možda nije samo naslednik jedne evolutivne linije, već svojevrsni genetski mozaik sastavljen od tragova više davno nestalih ljudskih vrsta.

(Telegraf Nauka / Popular Mechanics)