„Lovac na Lusi“ napadao iz zasede: Čudovište teško pola tone iz reka i jezera VREBALO žedan plen

Dok su naši drevni preci, oličeni u čuvenoj Lusi, pre više od 3 miliona godina lutali afričkim predelima, strahovali su od velikog, opasnog krokodila sa istaknutom kvrgom na glavi, koji je strpljivo vrebao u rekama i jezerima kako bi ih napao.

Taj krokodil pripada ranije nepoznatoj vrsti, utvrdio je istraživački tim predvođen Univerzitetom u Ajovi. U novoj studiji u Journal of Systematic Palaeontology istraživači su opisali ovu vrstu dali joj ime Crocodylus lucivenator, ili krokodil „lovac na Lusi“, piše SciMEx.

Preporučujemo

Ime deluje veoma prikladno, navode. Ovaj praistorijski gmizavac živeo je pre između 3,4 i 3 miliona godina, što se vremenski i prostorno podudara sa periodom i regijom u Etiopiji gde su živeli Lusi i njena vrsta hominina - Australopithecus afarensis.

Lusin skelet, otkriven 1974, značajan je jer je bio najstariji i najpotpuniji rani ljudski predak ili srodnik ikada pronađen. Takođe je pružio dodatne dokaze da je u ljudskoj evoluciji hodanje na dve noge, odnosno bipedalizam, prethodilo povećanju veličine mozga.

Novoimenovani krokodil bio je dugačak između 3,5 i 4,5 metara, a odrasle jedinke težile su između 270 i 590 kilograma. Bio je dominantno stvorenje i jedini krokodil u tom okruženju – prostranstvu šibljaka i močvara ispresecanom rekama oivičenim drvećem. Bio je to predator koji napada iz zasede, kažu istraživači, nečujno zaronjen u vodu, spreman da skoči na one koji bi prišli da ugase žeđ.

- Bio je to najveći predator u tom ekosistemu, veći čak i od lavova i hijena, i najveća pretnja našim precima koji su u to vreme tamo živeli. Gotovo je sigurno da je ovaj krokodil lovio Lusinu vrstu. Da li je neki konkretan krokodil pokušao da ščepa Lusi, nikada nećemo saznati, ali bi sigurno video Lusinu vrstu i pomislio: „Večera“ – rekao je Kristofer Brošu, profesor na Odeljenju za geologiju i ekologiju Univeziteta u Ajovi i vodeći autor studije.

Brošu proučava drevne krokodile poslednjih 35 godina. Prvi put je pregledao primerke Crocodylus lucivenator kada je posetio muzej u glavnom gradu Etiopije, Adis Abebi, 2016. godine.

- Bio sam prosto zapanjen jer je imao tu zaista čudnu kombinaciju karakteristika - priseća se Brošu.

Foto: Dave Einsel / Getty images / Profimedia

Među neobičnim fizičkim osobinama krokodila isticala se velika grba na sredini njuške, slična onoj kod američkog krokodila, ali kakva se ne viđa kod nilskog krokodila u Africi. Istraživači misle da su mužjaci krokodila koristili tu grbu kako bi privukli ženku.

- To se vidi i kod nekih modernih krokodila. Mužjak će malo spustiti glavu pred ženkom kako bi je pokazao – rekao je Brošu.

Lovac na Lusi je takođe imao njušku koja se pružala dalje od nozdrva u poređenju sa drugim krokodilima tog vremena, što više podseća na izduženu njušku kod modernih krokodila, navode istraživači.

Istraživači su ispitali 121 katalogizovan ostatak – prvenstveno lobanje, zube i delove vilica – koji predstavljaju desetine jedinki. Fosili su iskopani na lokalitetu Hadar u regiji Afar u Etiopiji. Ova regija decenijama pruža obilje nalaza koji povezuju praistorijsku prošlost čovečanstva, uključujući Lusi i njene srodnike, a 1980. godine proglašena je Uneskovom svetskom baštinom.

Dok su većina fosila bili fragmenti koji su zahtevali od istraživača da rekonstruišu ceo skelet, jedan primerak je imao nekoliko delimično zalečenih povreda na vilici, što ukazuje na to da se borio sa nekim od svojih srodnika, navela je Stefani Dramheler, profesorka na Univerzitetu u Tenesiju koja je doktorirala u Ajovi.

- Fosilni zapisi čuvaju slične povrede i kod izumrlih grupa, tako da se ovakvo ponašanje, ujedanje za lice, može naći u celom porodičnom stablu krokodila. Ne možemo znati koji je borac izašao kao pobednik iz te borbe, ali nam zaceljivanje govori da je, bio pobednik ili gubitnik, ova životinja preživela susret – rekla je Dramhelerova, koautorka studije.

Iako su postojale još najmanje tri vrste krokodila nešto južnije u regiji poznatoj kao Istočnoafrički rov, čini se da je lovac na Lusi držao teritoriju u Hadaru samo za sebe.

- Tokom pliocena, Hadar se sastojao od različitih staništa uz jezerske i rečne sisteme, uključujući otvorene i zatvorene šume, galerijske šume, vlažne travnjake i šibljake. Zanimljivo je da je ovaj krokodil bio jedna od retkih vrsta koja je uspela da opstane tokom celog tog perioda – rekao je Kristofer Kampizano, profesor na Državnom univerzitetu Arizone i koautor studije.

(Telegraf Nauka/SciMEx)