Da li je rešena misterija nad misterijama? Naučnici misle da je Vitlejemska zvezda opisana u kineskom spisu

Mnogo je istraživača provelo decenije pokušavajući da dešifruju opise iz Biblije i povežu ih sa istorijskim događajima. Jedan od takvih opisa je opis Vitlejemske zvezde (Božićne zvezde), svetlog nebeskog tela za koje se veruje da je vodilo trojicu mudraca sa istoka do Isusa nakon njegovog rođenja, piše Phys.org.

Bilo je mnogo pokušaja da se Vitlejemska zvezda poveže sa nebeskim telima, ali jedinstveno kretanje „zvezde“ nije se sasvim uklapalo ni u jedan poznati objekat. Međutim, nova studija, objavljena u Journal of the British Astronomical Association, opisuje mogućeg kandidata za sjajni objekat viđen iznad Vitlejema pre više od 2.000 godina - kometu opisanu u drevnom kineskom tekstu.

Preporučujemo

Besmisleno kretanje

Biblijski tekst o kojem je reč nalazi se u Jevanđelju po Mateju i opisuje „zvezdu“ za koju autori studije sugerišu da bi mogla biti bilo koji nebeski objekat. U tekstu se navodi da mudraci „pođoše, i gle, zvijezda, koju su vidjeli na Istoku, iđaše pred njima dok ne dođe i stade odozgo gdje bješe dijete. A kad vidješe zvijezdu, obradovaše se veoma velikom radosti.“

Zvezda je opisana kao pojava na istočnom nebu. Autori studije su pedantno analizirali kontekst i potencijalno značenje ove priče.

„Ovaj odlomak ukazuje na to da se, nakon što se pojavila i išla ispred mudraca na njihovom kratkom putu do Vitlejema, Zvezda zaustavila na poziciji iznad grada, možda u blizini samog zenita, gde se njeno kretanje primetno zaustavilo na period koji se poklopio sa njihovim dolaskom“, naveli su istraživači.

Naravno, ovakvo kretanje nije tipično za većinu astronomskih objekata, poput zvezda i planeta. Umesto toga, većina astronomskih tela se jednostavno prividno podiže na istoku i zalazi na zapadu, usled rotacije Zemlje. To je dovelo do tri tumačenja:

• priča je običan mit korišćen da bi se istakla poenta i takav objekat nije postojao,
• u pitanju je bilo stvarno čudo ili
• postoji prirodni (iako redak) astronomski događaj koji objašnjava ovo kretanje.

Neki istraživači su se držali ideje da postoji fizičko objašnjenje. Na kraju krajeva, navode, postoje situacije u kojima objekat može delovati kao da se privremeno zaustavio na nebu. Konkretno, objekat koji se nalazi u geosinhronom kretanju sa Zemljom delovaće nepomično na nebu. To se teoretski može dogoditi sa kometom ako se nalazi na pravom mestu i kreće pravom brzinom.

Predloženo je nekoliko različitih kometa, kao što je Halejeva kometa, ali one se nisu uklapale u vreme ili položaj potreban za Vitlejemsku zvezdu. Zbog toga su autori nove studije sproveli pretragu brojnih istorijskih dokumenata kako bi pronašli pomen bilo kojeg drugog uočenog astronomskog događaja u tom periodu.

Potencijalno podudaranje

Odlomak u kineskom dokumentu poznatom kao Han Šu (Istorija rane dinastije Han), privukao je pažnju autora studije pominjanjem „zvezde metle“ - što je poznati termin za kometu - u „drugom mesecu druge godine“.

„‚Drugi mesec druge godine‘ odgovara kineskom lunarnom mesecu koji je trajao od 9. marta do 6. aprila 5. godine pre nove ere, što se uredno uklapa u procenjeni okvir Isusovog rođenja. Činjenica da je bila vidljiva ‚duže od 70 dana‘ sugeriše da je objekat verovatno bio veoma sjajan - objašnjavaju autori studije.

Istraživači takođe kažu da se taj period poklapa sa životom kralja Iroda, koji je naredio pokolj muške dece mlađe od dve godine u pokušaju da ubije Isusa. Irod je vladao Judejom kao rimski vazalni kralj od 37. do 4. godine pre nove ere.

Sprovođene su simulacije kako bi se generisale moguće orbite kometa koje bi odgovarale zapažanjima. Numeričko modelovanje je pokazalo da je ova kometa mogla proći dovoljno blizu Zemlje u junu 5. godine pre nove ere da ispolji „privremeno geosinhrono“ kretanje potrebno da bi izgledalo kao da se zaustavila iznad glave na nekoliko sati. Najbolje uklopljena orbita pokazala je da bi kometa izgledala gotovo nepomično iznad Vitlejema oko dva sata.

Pozitivna znamenja i motivacija mudraca

Tim je takođe postavio pitanje: „Kako je kometa koja se pojavila u sazvežđu Jarca u martu ili aprilu 5. godine pre nove ere mogla da ubedi mudrace da se u Judeji rodio kralj, podstakavši ih da krenu na dug put?“

Kako bi pokušali bolje da razumeju njihovu motivaciju, istraživači su ispitali drevna astrološka i kulturna verovanja kojima su mudraci mogli biti izloženi, kako bi objasnili zašto bi kometu protumačili kao znak koji ukazuje na Isusovo rođenje. Pronašli su pominjanja kometa koje označavaju i dobra i loša znamenja u grčko-rimskim i mesopotamskim tekstovima.

„Glavna kritika hipoteze o kometi je to da su drevni astrolozi tumačili znamenja povezana sa njihovom pojavom kao glasnike zla, a ne kao znake radosnih vesti poput rođenja novog kralja. Međutim, pažljivije ispitivanje znamenja u vezi sa kometama pokazaće da tumačenja njihovih pojava nisu uvek bila negativna“, objašnjavaju autori studije.

Otkrili su da su se neka znamenja u mesopotamskim tekstovima čak mogla tumačiti tako da povezuju pojavu komete sa događajima u kraljevskim porodicama vazalnih kraljevstava, te da je moguće da je to uticalo na verovanje mudraca da se dogodilo rođenje novog judejskog kralja.

Bez obzira na to da li je kometa pomenuta u dokumentu Han Šu bila isto nebesko telo viđeno iznad Vitlejema, autori studije navode da je ovo istraživanje dokazalo da bi takav objekat mogao postojati i objasniti taj događaj.

„Ova studija pokazuje da više nije opravdano tvrditi da nijedan astronomski događaj nije mogao da se ponaša na način koji je opisao Mateja“, zaključuju oni.

(Telegraf Nauka/Phys.org)