Elite se bogate na isti način hiljadama godina: Što je veći grad, to je veći jaz između bogatih i siromašnih

Što više ljudi živi u gradu, to je veće bogatstvo urbane elite i veća je društvena nejednakost. To je pokazalo istraživanje naučnika sa Instituta za geoantropologiju Maks Plank, koji su otkrili ovu vezu i u antičkim rimskim i u modernim gradovima. To pokazuje da takav socijalni jaz neminovan u urbanom okruženju bez obzira na istorijski period ili kulturu, saopštio je Institut Maks Plank (Max Planck Gesellschaft).

Studija pokazuje i da, kako gradovi rastu, sa tim rastom se povećava i društvena nejednakost. Zbog toga, smatraju istraživači, mere poput reforme oporezivanja nisu dovoljne da smanje taj jaz između bogatih i siromašnih.

Preporučujemo

Otkako su ljudi počeli da žive u gradovima, u vreme nastanka civilizacije, oni bili i centri mogućnosti i centri nejednakosti. U antičko doba to je bilo vidljivo u veličini kuća, grandioznosti spomenika, natpisima koji hvale vladare i elite. Danas se to vidi u luksuznim višespratnicama kraj sirotinjskih kvartova i naselja šatora u senkama monumentalnih javnih zgrada, navodi se.

Prisustvo nejednakosti u urbanim prostorima kroz vreme i u različitim kulturama dovodi do važnog pitanja: da li je urbana nejednakost slučajno zajednička ili je u pitanju nešto dublje – neminovan aspekt funkcionisanja gradova?

Nova studija istraživača sa Instituta za geoantropologiju Maks Plank pokušala je da da odgovor na to pitanje. Pokazalo se da postoje neverovatne kvantitativne sličnosti između antičkih i modernih gradova kada je reč o tome kako se bogatstvo elita izražava u urbanim prostorima.

Istraživači su otkrili da isti odnosi koji oblikuju modernu ekonomsku aktivnost, u kojima su gradovi sve bogatiji što više rastu, oblikuje i koncentraciju bogatstva na vrhu. Drugim rečima, procesi koji dovode do bogaćenja gradova dovode i do nejednakosti u njima.

- Naše istraživanje pokazuje da nejednakost nije samo nešto što se na nesrećom obično dešava u gradovima, već da je to nešto što raste u njima, prateći predvidive obrasce. Čini se da nejednakost nije neželjeni efekar života u gradovima u jednoj kulturi i ekonomskim uslovima, već da je to ugrađena posledica urbanog rasta – rekao je Kristofer Karlton, glavni autor studije.

Da bi došli do ovih zaključaka naučnici su analizirali dokaze i iz doba Rimskog carstva i i modernih gradova. Podaci za rimske gradove uključivali su broj spomenika i broj natpisa posvećenih bogatim patronima, a podaci za moderne gradove uključivali su veoma visoke zgrade poput Burdž Kalife ili Trampove kule, kao i broj milijardera po gradu. Te statističke podatke su onda skalirali da bi proverili matematičke odnose između veličine gradova i indikatora elite.

Rezultati studije objavljene u Nature Cities pokazuju, da kako gradovi rastu, bogatstvo elita se povećava na sublinearan način.

(Telegraf Nauka / Max Planck Gesellschaft)