Halejeva kometa nazvana po pogrešnom čoveku? Leteći sveštenik prvi povezao dve nebeske pojave

Britanski astronom i matematičar Edmond Halej (1656-1742) ipak nije bio prvi koji je shvatio ciklus pojavljivanja komete koja danas nosi njegovo ime. Ejlmer iz Malmsberija, poznat kao leteći sveštenik, još u 11. veku povezao je dva pojavljivanja ovog nebeskog objekta, pokazalo je istraživanje naučnika, saopštio je Univerzitet u Lajdenu.

Događaje je opisao hroničar iz 12. veka Vilijam iz Malmsberija, ali naučnici to do sada nisu primetili. Međutim, Simon Portegis Svart, profesor Univerziteta u Lajdenu, i njegove kolege navode argumente da je Ejmler bio svedok dve pojave komete, a njihova otkrića objavljena su u knjizi „Dorestad and Everything After. Ports, townscapes & travellers in Europe, 800-1100“.

Preporučujemo

Halej je otkrio da je veoma svetla kometa zabeležena 1531, 1607. i 1682. u stvari ista kometa koja se pojavljuje otprilike svakih 76 godina, pa je ona po njemu dobila i ime.

Još 1066. kometa je posmatrana u Kini duže od dva meseca. Iako je 22. aprila 1066. Halejeva kometa bila najsvetlija, nije mogla da se vidi u Britaniji do 24. aprila te godine. Kometa je predstavljena na čuvenoj Tapiseriji iz Bajea, koja prikazuje događaje iz 1066.

Halejeva kometa na Tapiseriji iz Bajea... Foto: funkyfood London - Paul Williams / Alamy / Profimedia

Kometa se pojavila tokom kratke vladavine kralja Harolda Godvinsona, od 6. januara do 14. oktobra 1066. godine. Istraživanje izvora koje su sproveli Cvart i Luis pokazuje da je u vekovima oko ovog datuma kometa viđena pet puta. U usmenom predanju ove pojave se povezuju sa smrću kraljeva, ratom ili glađu na Britanskim ostrvima. Kometa koja se ne spominje u hronikama, a za koju se kaže da je prethodila smrti nadbiskupa Sigerika od Kanterberija 995. godine, može se protumačiti kao istorijski ekvivalent „lažnih vesti” ili kao preuveličavanje događaja, verovatno sa namerom da se britansko stanovništvo uplaši božjim gnevom zbog greha naroda.

Monah Ejlmer iz Malmsberija sigurno je već bio u poodmaklim godinama kada je drugi put video Halejevu kometu 1066. godine. Shvatio je da je istu kometu video i ranije, 989. godine. Još jednom, kao što je tada bio običaj, kralj je upozoren na predstojeću katastrofu.

Istraživači tvrde da Halejeva kometa treba da dobije drugo ime, jer je već bila posmatrana dva puta vekovima ranije.

- Ovo istraživanje je bilo veoma zabavno, ali mi je takođe bio izazov da radim na ovako interdisciplinarnom projektu zajedno sa istoričarem. Ipak, planiramo da sprovedemo dalja istraživanja o ovoj vrsti periodičnih kometa – rekao je Svart.

Ejmler se naziva letećim sveštenikom zato što je, kako opisuje Vilijam iz Malmsberija, pokušao da rekreira mit o Dedalu i Ikaru, pa je napravio krila pomoću kojih je leteo oko 15 sekundi.

(Telegraf Nauka/Universiteit Leiden)