Postoji duboko ukorenjena zabluda o studijskim programima jezika i kulture, objavio je Univerzitet u Lajdenu. „Ljudi misle da se oni svode samo na prevođenje reči“, primetila je profesorka arabistike Petra Sajpstajn (Petra Sijpesteijn).
Ona je udružila snage sa kolegama Egbertom Fortojnom (Egbert Fortuin) i Nensi Kulom (Nancy Kula) kako bi ukazala na značaj ovih studijskih programa.
Preporučujemo
Drevna DNK otkrila poreklo evropskih jezika: „Ovo je moguće kad se spoje genetika, arheologija i lingvistika“
Drevni DNK otkrio kako su Sloveni promenili Evropu: Na Balkanu se desilo nešto posebno, pokazala analiza gena
Zamislite da ste premijer jedne zapadne zemlje i da pregovarate sa afričkim liderom. Imate utisak da razgovor nikuda ne vodi. Vaš sagovornik daje preopširne odgovore na pitanja i čini se da temi pristupa indirektno i oprezno. Počinjete da se nervirate i razmišljate: možemo li već jednom da pređemo na stvar? Zašto me ovaj čovek ne gleda u oči? Osećate se neprijatno.
Tada vam član vašeg tima objasni da vam takvim načinom komunikacije lider zapravo iskazuje poštovanje. U mnogim afričkim kulturama smatra se učtivim da se o temi ne govori direktno, već da se prvo sazna nešto više o sagovorniku pre nego što se postepeno pređe na suštinu. Takođe, gledanje sagovornika pravo u oči smatra se neučtivim.
Ovaj scenario je izmišljen, ali takvo poimanje učtivosti je i te kako stvarno, navodi Nensi Kula, profesorka afričke lingvistike: „Ovakve jednostavne stvari mogu napraviti ogromnu razliku u geopolitičkom kontekstu.“ Drugim rečima: duboko poznavanje određenog jezika i kulture ključno je za razumevanje drugih ljudi. A u svetu punom vojnih i političkih sukoba, to međusobno razumevanje važnije je nego ikada. Nije slučajno, na primer, to što je holandsko Ministarstvo odbrane još 2023. godine ukazalo na hitnu potrebu za većim brojem prevodilaca za ruski, arapski i kineski jezik.
Pravi razgovor
Petra Sajpstajn, profesorka arabistike, smatra da se važnost programa jezika i kulture ne može prenaglasiti:
- Mnogi misle da se programi jezika i kulture bave samo prevođenjem pojedinačnih reči na drugi jezik, ali to je ogromna zabluda. Jezik vam otvara vrata sveta sa sopstvenom istorijom, kulturom, književnošću i društvom.
Egbert Fortojn, profesor ruskog jezika i književnosti, dodaje:
- Pojava generativne veštačke inteligencije možda znači da možete lako prevesti reči, ali to ne znači da možete voditi razgovor sa jednim Rusom. Da biste se zaista povezali sa nekim, potrebno vam je i razumevanje istorije tog naroda, kao i nijansi skrivenih u samim rečima.
Rešavanje zagonetki
Štaviše, ljudi potcenjuju koliko ste zapravo svestrani na tržištu rada sa diplomom iz oblasti jezika i kulture.
- Naučite da rešavate zagonetke - objašnjava profesorka Sajpstajn. - Pošto ste morali da sklapate kockice jednog jezika, koji se možda u potpunosti razlikuje od vašeg maternjeg, kako biste razumeli tekstove u širem društvenom, kulturnom ili književnom kontekstu, postajete izuzetno vešti u rešavanju problema. Zbog toga naši studenti nakon završetka fakulteta rade kod najrazličitijih poslodavaca: u vladi, komercijalnim i javnim organizacijama, kao i u sektoru kulture.
Ipak, svo troje profesora zaključuje da je možda najvredniji aspekt ovih programa to što naučite da posmatrate stvari iz tuđe perspektive
- Studije jezika proširuju vaš način razmišljanja - kaže profesorka Kula. - A to je neizmerno dragoceno u današnjem složenom svetu. Tek kada naučite da se nosite sa različitostima, otvara se prostor za nove ideje i inovacije.
Kako vam jezik može pomoći da razumete drugu kulturu? Primer 1: Značaj Drugog svetskog rata za Ruse„Na našem osnovnom studijskom programu učite da posmatrate Rusiju kroz prizmu različitih disciplina — književnosti, lingvistike, istorije, politike i ekonomije. Zajedno, ove perspektive obezbeđuju temeljno i jedinstveno razumevanje te zemlje. Na primer, to vam pomaže da razumete retoriku predsednika Putina u vezi sa ratom u Ukrajini, u kojoj se neprestano poziva na Drugi svetski rat i ulogu Rusa u pobedi nad nacistima. On govori o žrtvama podnetim u toj borbi i stvara sliku da je ovaj rat zapravo nastavak te borbe, oslanjajući se na osećanje koje dele mnogi Rusi. To dubinsko, višeslojno znanje koje nudi naš regionalni program omogućava vam da ovo daleko bolje razumete“, rekao je Egbert Fortojn, profesor ruskog jezika i lingvistike.
Kako vam jezik može pomoći da razumete drugu kulturu? Primer 2: U južnoafričkim jezicima ne postoji „ja“„U kulturi ubuntu, koja potiče iz Južne Afrike, postoji osnovna ideja: ja postojim zato što ti postojiš. Zajednica igra ključnu ulogu u toj kulturi, pa je veća verovatnoća da će neko iz te zajednice govoriti u terminima 'mi' umesto 'ja'. To je izašlo na videlo tokom istraživačkog projekta u kojem je dirigent iz Zimbabvea doputovao u Veliku Britaniju da vodi hor. U komunikaciji sa horom, stalno je govorio: 'Mogli bismo to da uradimo ovako ili onako.' Tokom intervjua sa članovima hora, ispostavilo se da su ga smatrali slabim vođom zato što nikada nije samostalno donosio odluke. Međutim, on je jednostavno imao sasvim drugačiji pristup: zbog svog kulturnog porekla, želeo je da sve odluke donose kolektivno“, rekla je Nensi Kula, profesorka afričke lingvistike.
Kako vam jezik može pomoći da razumete drugu kulturu? Primer 3: Značaj poezije u arapskom svetu„U arapskom svetu svako, bilo da je vlasnik hotela ili taksista, ume da recituje pesmu. I pritom ne mislim na kratku rimu, već na pravu pesmu. Mnogi ljudi takođe sami pišu poeziju. To sam i lično doživela kada sam tokom studija sa dvoje prijatelja otputovala u Egipat. Proveli smo tri dana putujući brodom od Kaira do Asuana. Uveče su naši saputnici svirali muziku i recitovali poeziju. Kada su nas pitali da li bismo i mi mogli nešto da izvedemo, jedino čega smo uspeli da se setimo bili su stihovi nekih pesama. 'Ali to nije pesma - to je samo kratka priča', rekli su. Bilo nam je pomalo neprijatno i zapitali smo se: zašto mi zapravo ne znamo da izrecitujemo nijednu pesmu? To nam je pružilo sasvim jasnu sliku o tome da su u drugim kulturama neke sasvim druge stvari od znatno veće važnosti“, rekla je Petra Sajpstajn, profesorka arabistike.
(Telegraf Nauka/Universiteit Leiden)
Povezane vesti
Fokusiranje na zvuke pomaže u učenju jezika
Najmoćniji klikbejt na svetu?
Specifične genetske sekvence ključne su za razvoj jezika: Delimo ih sa još jednom vrstom
Halejeva kometa nazvana po pogrešnom čoveku? Leteći sveštenik prvi povezao dve nebeske pojave
Video: Razgovor sa Gregom Gejdžom, čovekom koji zna kako naš mozak radi
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
