Da li je ovo najveća tajna ljudske evolucije? Smela hipoteza povezuje dva najveća izuma - vatru i jezik

Svetlost vatre bila je presudna za evoluciju sofisticiranog pripovedanja. To je nova, smela hipoteza predstavljena u istraživanju naučnika sa Univerziteta Sent Endruz, piše Phys.org.

U radu objavljenom u Proceedings of the Royal Society, istraživači Univerziteta Sent Endruz, zajedno sa kolegama sa Koledža Dartmut, sugerišu da je pripovedanje uz vatru možda poslužilo kao ključni katalizator za prelazak ljudske komunikacije sa sistema sličnih onima kod čovekolikih majmuna – koje naši moderni srodnici među primatima još koriste – ka našoj jedinstveno ljudskoj upotrebi jezika.

Preporučujemo

Čarls Darvin je vatru opisao kao najveći čovekov izum, izuzev jezika. Nedavni radovi sugerišu da su ova dva temelja ljudske evolucije možda fundamentalno isprepletena. Iako je značaj pripovedanja uz vatru za ljudska društva i ranije bio prepoznat, raniji radovi su pretpostavljali da su priče proizašle iz već postojećeg ljudskog proto-jezika.

Ovaj novi rad naglašava kako naše trenutno razumevanje modernih majmuna pokazuje da su oni sposobni za mnoge osnove ljudske komunikacije i rešavanja društvenih problema – od smislenih gestova do teorije uma. Istraživači takođe tvrde da se mnogi svakodnevni problemi života u maloj društvenoj grupi mogu rešiti i bez jezika.

- Decenije istraživanja drugih vrsta pokazale su nam da vam nije potreban jezik da biste učili jedni od drugih, organizovali gde i kada tražiti hranu, usvojili kulturno znanje o alatima i pesmama, koordinisali lov ili upravljali društvenom politikom. Počinje da izgleda kao da ljudski jezik nije evoluirao ni za šta preterano korisno – rekla je Ketrin Hobajter, profesorka Fakulteta za psihologiju i neuronauku na Univerzitetu Sent Endruz i glavna autorka studije, i dodala:

- Iako druge vrste dele sve ove veštine, postoji fundamentalna zagonetka: teško pronalazimo dokaze o ključnim razlikama između komunikacije ljudi i majmuna, a ipak smo okruženi dokazima ljudske posebnosti. Uprkos njihovoj neverovatnoj, bogatoj komunikaciji i kulturama, nijedan drugi majmun ne izmišlja algebru, ne piše Kralja Lira, niti se upućuje u međuzvezdani prostor.

Rad zastupa tezu da su se prvi koraci ka jeziku možda pojavili u pripovedanju uz vatru i pruža jedan od prvih opisa ove „niše uz vatru“ i načina na koji je ona mogla da utiče na ljudsko ponašanje.

Foto: Shutterstock/Gorodenkoff

Sposobnost kontrolisanja vatre omogućila je ljudima da produže vreme za druženje u večernjim satima, dodajući do četiri sata svakom danu. Ali, do sada su se studije fokusirale na jačinu njene svetlosti. Ovaj rad pokazuje da je boja svetlosti vatre jedinstveno pogodna za ljudsku socijalizaciju – ona gotovo uopšte ne emituje plavu svetlost, što omogućava produžetak dana bez negativnog uticaja na san.

Osim toga, svetlost vatre takođe treperi. Neuroni u mozgu sinhronizuju svoje odašiljanje signala sa treperavom svetlošću, što sugeriše da treperenje svetlosti vatre može pomoći u sinhronizaciji ponašanja ljudi oko nje, stvarajući dubok osećaj društvene povezanosti.

Svetlost vatre takođe emituje značajnu količinu infracrvene svetlosti.

-Svetlost vatre je proizvod hemijske reakcije i možda mislite da je izuzetno dobro proučena – i jeste – ali ne i svojstva koja privlače našu pažnju i fokus; ona koja ulivaju harmoniju i saradnju. Merenje ovih karakteristika je uzbudljiv deo ovog projekta – rekao je Natanijel Domini, profesor antropologije na Koledžu Dartmut.

- Uvek je intrigantno razmišljati o tome kako je jezik počeo – koja je bila prva reč? Prva priča? Ali obično ostajemo u domenu neformalnih spekulacija, pa je zato posebno uzbudljivo biti u mogućnosti da generišemo proverljive pretpostavke i zapitamo se da li smo mi, na kraju krajeva, majmuni koji pričaju priče – zaključila je Hobajterova.

(Telegraf Nauka)