Revolucionarno otkriće menja sve što smo znali o prošlosti: Vatra ukroćena pre neverovatnih 400.000 godina

Na jednom polju u Safoku otkriven je najstariji poznati dokaz paljenja vatre, saopštio je Univerzitet u Liverpulu. Ovo revolucionalno otkriće pokazuje da su ljudi umeli da zapale vatru pre 400.000 godina, što je čak 350.000 godina ranije nego što se verovalo.

Nalazišta u Africi sugerišu da su ljudi koristili prirodnu vatru pre više od milion godina, ali otkriće na paleolitskom nalazištu u Barnamu (selu u Safoku) svedoči o paljenju i kontroli vatre, što ima ogromne implikacije na ljudski razvoj i evoluciju. Do sada, najstariji poznati dokaz pravljenja vatre poticao je od pre 50.000 godina i pronađen je u severnoj Francuskoj.

Preporučujemo

Dokazi, koje su verovatno proizvele neke od najstarijih grupa neandertalaca, sastoje se od mrlje zagrejane gline, od toplote naprslih kremenih ručnih klinova i dva mala komada gvozdenog pirita. Timu, koji su predvodili Nik Ešton i Rob Dejvis iz Britanskog muzeja, bile su potrebne četiri godine da dokažu da zagrejanu glinu nije izazvao šumski požar. Geohemijski testovi pokazuju temperature od preko 700 stepeni uz ponovnu upotrebu vatre na istoj lokaciji – što ukazuje na logorsku vatru, odnosno ognjište, koje su ljudi koristili u više navrata.

Gvozdeni pirit je mineral koji se javlja u prirodi i može se koristiti za udaranje o kremen, čime se stvaraju varnice za paljenje materijala za potpalu. Retkost pirita u lokalnoj oblasti sugeriše da su ovi rani ljudi poznavali njegova svojstva, znali gde se može nabaviti i donosili ga na lokaciju da bi zapalili vatru.

Ovi dokazi, objavljeni u žurnalu Nature, stoje uz druge pokazatelje složenog ponašanja drevnih ljudi, u vreme kada se veličina mozga približavala modernim nivoima.

Paljenje vatre omogućilo je ljudima slobodu da biraju svoja mesta za logore, bez potrebe da neprestano održavaju vatru, jer se ona mogla ponovo upaliti kada god i gde god je to bilo potrebno.

Ova kontrola vatre donela je praktične koristi u vidu zaštite i toplote, omogućavajući ljudima da se šire i napreduju u hladnijim i surovijim okruženjima. Što je važno, proširila je opseg namirnica koje su se mogle bezbedno jesti uklanjanjem toksina iz korenja ili patogena iz mesa putem kuvanja. Omekšavanje ovih namirnica poboljšalo je varenje, oslobađajući energiju iz creva i napajajući mozak.

Mogućnost obrade šireg spektra hrane podržala je bolji opstanak i veće, složenije društvene grupe.

Dokazi o upotrebi vatre retko opstaju i poznato je da ih je teško dokazati. Pepeo i ćumur se lako mogu razvejati vetrom ili isprati vodom, a pečeni sedimenti mogu biti erodirani i rasuti. Zagrejani artefakti opstaju, ali je često teško isključiti slučajno sagorevanje u šumskom požaru, što je razlog zašto je očuvanost dokaza iz Barnama tako izuzetna. Značajni lokaliteti u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Portugalu ukazuju na porast značaja vatre za rane ljude pre između 500.000 i 400.000 godina. Barnam pruža objašnjenje zašto - zbog uvođenja veštine pravljenja vatre.

- Ovo je najneverovatnije otkriće u mojoj karijeri i veoma sam ponosan na timski rad koji je bio potreban da bi se došlo do ovog revolucionarnog zaključka. Neverovatno je da su neke od najstarijih grupa neandertalaca imale znanje o svojstvima kremena, pirita i truda u tako ranom periodu – rekao je profesor Nik Ešton, kustos paleolitskih zbirki u Britanskoj muzeju.

(Telegraf Nauka/Univeristy of Liverpool)