Želite da podmladite mozak? UČITE NOVI JEZIK, pokazalo veliko istraživanje na 86.000 ljudi

Poznavanje više jezika može da uspori starenje mozga i pomogne u sprečavanju kognitivnog propadanja. To je pokazalo veliko istraživanje sprovedeno na više od 80.000 ljudi, piše Nature.

Studija, objavljena u žurnalu Nature Aging, sugeriše da poliglote imaju upola manje šanse da pokažu znakove ubrzanog biološkog starenja nego oni koji govore samo jedan jezik.

- Želeli smo da se pozabavimo jednim od najupornijih nedostataka u istraživanju starenja, a to je da li višejezičnost zaista može da ga odloži - rekao je Agustin Ibanjez, neuronaučnik sa Univerziteta Adolfo Ibanjez u Santjagu, u Čileu.

Prethodna istraživanja u ovoj oblasti pokazivala su da poznavanje više jezika može poboljšati kognitivne funkcije kao što su pamćenje i pažnja, što poboljšava zdravlje mozga kako starimo. Međutim, mnoge od ovih studija su se oslanjale na male uzorke i koristile su nepouzdane metode merenja starenja, što dovodi do nedoslednih i neugeneralizujućih rezultata.

- Efekti višejezičnosti na starenje su uvek bili kontroverzni, ali mislim da ranije nije bilo studije ove razmere, koja ih, čini se, prilično odlučno demonstrira - rekao je Kristos Pliacikas, kognitivni neuronaučnik sa Univerziteta u Redingu, u Velikoj Britaniji.

Rezultati rada bi mogli „doneti preokret u ovoj oblasti“, dodao je on.

Takođe, mogli bi da „podstaknu ljude da izađu i pokušaju da nauče drugi jezik, ili da taj drugi jezik održe aktivnim“, rekla je Suzan Teubner-Roudz, kognitivni psiholog sa Univerziteta Oburn u Alabami.

Istraživači su koristili računarski pristup da istraže vezu između poznavanja više jezika i zdravog starenja kod 86.000 zdravih učesnika starosti između 51 i 90 godina u 27 evropskih zemalja.

Za svakog učesnika, odredili su biobihevioralni jaz u godinama, razliku između njihove hronološke starosti – broja godina koliko su živi – i njihove „predviđene“ starosti, koja uzima u obzir različite fiziološke, životne i socioekonomske faktore, u rasponu od kardiometaboličkog zdravlja do nivoa obrazovanja. Veliki biobihevioralni jaz u godinama može biti znak da neko stari posebno brzo – ili sporo.

Istraživači su uporedili biobihevioralne jazove u godinama učesnika sa brojem jezika koje govore. Ovaj deo podataka se zasnivao na samoproceni i stoga nije uzimao u obzir nivo jezičke sposobnosti.

Istraživači su otkrili da su ljudi koji su govorili samo jedan jezik imali duplo veće šanse da imaju veliki biobihevioralni jaz u godinama nego oni koji su govorili dva ili više jezika. Ovaj efekat se povećavao sa brojem dodatnih jezika koji se govore.

- Samo jedan dodatni jezik smanjuje rizik od ubrzanog starenja. Ali kada govorite dva ili tri, ovaj efekat je bio veći – rekao je Ibanjez.

Ovako velika studija „zaista jača interpretaciju da višejezičnost, a ne drugi faktori, štite tokom starenja“, rekla je dr Teubner-Roudz.

- Koristila je zaista veliki, geografski raznolik uzorak i to im je omogućilo da kontrolišu brojne zbunjujuće faktore koji su tipično prisutni u istraživanju višejezičnosti, kao što su imigrantski status i bogatstvo – naglasila je.

Buduća istraživanja bi trebalo da obuhvate raznovrsnije populacije van Evrope, dodaje ona.

(Telegraf Nauka/Nature)