Kako različite strategije pripovedanja oblikuju sećanja: Koje priče se bolje pamte

Kada se ljudi prisećaju događaja iz priče koja je detaljno opisana ličnim interpretacijama ili emocijama, to pokreće drugačije memorijske mehanizme nego kada se prisećaju iste priče koja je naglašavala spoljašnje, konkretnije detalje.

Da li način na koji osoba čuje o nekom događaju oblikuje njeno kasnije sećanje na njega?

Preporučujemo

Signi Šeldon i njegove kolege sa Univerziteta Makgil istraživali su da li različite strategije pripovedanja utiču na to kako mozak čuva to iskustvo kao sećanje i kako ga kasnije priziva, saopštilo je Society for Neuroscience, a preneo je Scimex.

Istraživači su kreirali narative sa istim osnovnim događajima, ali sa različitim detaljima. Ove elaboracije su imale dva različita fokusa:

1. konceptualne detalje, koji opisuju osećanja i interpretacije osobe tokom doživljavanja osnovnih događaja, i
2. perceptualne detalje, kao što su konkretna zapažanja osobe o osnovnim događajima.

Neurosnimanje je otkrilo da kada su se 35 učesnika studije kasnije prisećali priča, bili su uključeni različiti memorijski sistemi u mozgu. Značajno je da su različite konceptualne i perceptualne moždane mreže koje su bile aktivne tokom slušanja ovih različitih tipova priča mogle predvideti koliko dobro su se učesnici kasnije prisećali osnovnih elemenata priče.

Studija objavljena u Journal of Neuroscience sugeriše da način na koji ljudi čuju priču o nekom događaju oblikuje način na koji njihov mozak stvara sećanje na to iskustvo.

- Mnogo je rada u ovoj oblasti koji pokazuje da pojedinci i grupe preferiraju različite memorijske sisteme. Na primer, starije odrasle osobe imaju tendenciju da više angažuju konceptualni memorijski sistem od mlađih osoba, koje preferiraju da angažuju perceptualni memorijski sistem kada doživljavaju događaj. To bi značilo da starije odrasle osobe mogu bolje da obrađuju događaje opisane konceptualnim detaljima nego mlađi odrasli. Ako je to slučaj, to bi nam moglo pomoći da prilagodimo informacije različitim starosnim grupama kako bismo poboljšali pamćenje. To je nešto što se nadamo da ćemo testirati u budućnosti – rekao je Šeldon.

(Telegraf Nauka/Scimex)