Kovid-19 i grip - studija otkriva ključne razlike u dugoročnim uticajima

Čak i blagi slučaj kovida-19 ili gripa može uticati na telo dugo nakon što groznica i kašalj prestanu, kaže se u istraživanju sa Univerziteta Tulejn u Nju Orleansu, koje pomaže da se objasni zašto se neki ljudi muče u cilju potpunog oporavka nedeljama ili mesecima kasnije.

Istraživači su okrili da, iako oba virusa mogu ostaviti trajno oštećenje pluća, samo infekcija SARS-CoV-2 izaziva uporno zapaljenje mozga i oštećenje malih krvnih sudova, čak i nakon što se virus više nije mogao detektovati.

Preporučujemo

Ovi malazi pomažu da se objasni zašto produženi kovid često uključuje neurološke simptome kao što su "moždana magla", umor i promene raspoloženja, dok je grip češće povezan sa respiratornim komplikacijama.

"Grip i kovid-19 pogađaju velike populacije širom sveta i nanose značajnu štetu javnom zdravlju, ali mehanizmi iza njihovih dugoročnih efekata ostaju slabo shvaćeni", kažu autori studije.

Da bi razdvojili efekte koji su zajednički za teške respiratorne infekcije od onih karakterističnih za kovid, istraživači su koristili mišji model kako bi ispitali tkiva pluća i mozga nakon što je infekcija prošla.

U plućima su oba virusa ostavila sličnu sliku: imunske ćelije koje se nisu potpuno povukle i povećano nakupljanje kolagena, proteina povezanog sa stvaranjem ožiljaka. Te promene mogu otvrdnuti tkivo pluća i učiniti da se disanje oseća kao napornije – moguće biološko objašnjenje zašto neki ljudi prijavljuju dugotrajnu kratkoću daha nakon respiratornih infekcija.

Međutim, nakon pažljivijeg ispitivanja, pronađena je ključna razlika. Posle gripa, izgledalo je da pluća prelaze u režim popravke, šaljući specijalizovane ćelije u oštećene oblasti da pomognu u obnovi zidova disajnih puteva. Ta popravka je uglavnom izostajala nakon kovida, što sugeriše da virus možda ometa prirodni proces zarastanja.

Najizraženije razlike su se javile u mozgu.

Iako nijedan virus nije pronađen u moždanom tkivu, miševi koji su imali kovid pokazali su znake upornog zapaljenja mozga nedeljama kasnije, zajedno sa sićušnim oblastima krvarenja. Analiza ekspresije gena otkrila je tekuću inflamatornu signalizaciju i poremećaj putanja uključenih u regulaciju serotonina i dopamina, sistema blisko povezanih sa raspoloženjem, kognicijom i nivoima energije. Ove postojane promene su uglavnom bile odsutne kod životinja zaraženih gripom.

"Kod obe infekcije uočili smo trajno oštećenje pluća. Međutim, dugoročni efekti u mozgu bili su specifični za SARS-CoV-2. Ta razlika je ključna za razumevanje dugotrajnog kovida", kažu istraživači.

Ova studija je deo napora da se razumeju dugoročni kardiovaskularni i cerebrovaskularni efekti kovida. Nalazi bacaju novo svetlo na način kako vaskularne i imunske promene mogu doprineti postojanim neurološkim simptomima.

Definišući ove biološke promene, istraživanje daje jasniju osnovu za nadzor pacijenata i razvoj tretmana za sprečavanje trajnog oštećenja. Pošto dugotrajni simptomi nastavljaju da komplikuju oporavak, saznanje šta ih pokreće je od suštinskog značaja za smanjenje dugoročnih zdravstvenih posledica.

(Telegraf Nauka/Tulane University)