Zaštita od gripa zavisi od B-ćelija u plućima

Duboko u plućima, rezidentne memorijske B-ćelije čuvaju stražu kako ne bi došlo ponovo do infekcije gripom, ali da li će tamo i ostati može zavisiti od toga koliko snažne signale primaju preko sopstvenih receptora. Novo istraživanje na životinjskom modelu infekcije gripom pruža nove uvide u to kako se ove ćelije formiraju i opstaju, a ovi nalazi bi mogli uticati na dizajn vakcina čiji je cilj jačanje imunološke odbrane u plućima, piše MedicalXpress.

U studiji sprovedenoj na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu, istraživači u žurnalu Science Immunology navode da intenzitet signalizacije receptora B-ćelija igra centralnu ulogu u određivanju da li će se B-ćelije uspostaviti kao dugovečni „rezidenti“ u plućima.

Preporučujemo

- Plućne tkivno-rezidentne memorijske B-ćelije su važne za uspostavljanje zaštitnog imuniteta protiv respiratornih patogena - napisala je dr Kumari Anupam, vodeća autorka istraživanja, koje je u suštini utvrdilo kako se ove ćelije akumuliraju i stvaraju štit protiv budućih infekcija.

Istraživači su otkrili da su plućne rezidentne memorijske B-ćelije - poznate kao BRM ćelije - fenotipski i transkripciono različite od cirkulišućih memorijskih B-ćelija. U životinjskom modelu, ove ćelije su se stabilno održale najmanje šest meseci nakon infekcije gripom.

- Plućne BRM ćelije se razvijaju tokom prve dve nedelje nakon infekcije u procesu koji zavisi od prisustva lokalnog antigena i pomoći T-ćelija - objasnila je Anupamova u naučnom radu, napominjući da su putevi koji regulišu akumulaciju rezidentnih memorijskih B-ćelija u plućnom tkivu do sada bili slabo razjašnjeni.

Tražeći odgovore, tim je ispitao mehanizme koji određuju formiranje plućnih rezidentnih memorijskih B-ćelija i uspeo da produbi razumevanje imunološke aktivnosti u plućima nakon patogene infekcije. Istraživači su identifikovali ključne pokretače koji određuju koliko će se obilno - ili oskudno - rezidentne memorijske B-ćelije nakupljati u respiratornom traktu.

Istraživači iz Sent Luisa koristili su CRISPR-Cas9 skrining na mišjem modelu infekcije gripom kako bi identifikovali transkripcione faktore koji utiču na razvoj BRM ćelija. Okrili su da je jačina signalizacije preko receptora B-ćelija ključni faktor koji određuje da li će B-ćelije postati rezidenti u plućima.

Transkripcioni faktori, kao što su NFATC1 (nuklearni faktor aktiviranih T-ćelija 1) i EGR2 (rani odgovor rasta 2), delovali su tako da suzbijaju akumulaciju BRM ćelija, dok ju je IKZF1 (IKAROS porodica 1) pospešivao. Značajno je da je povećanje ekspresije IKZF1 - uprkos njegovoj ulozi negativnog regulatora signalizacije receptora B-ćelija - ili inhibicija mTOR signalizacije podstakla formiranje plućnih rezidentnih B-ćelija. Glavni regulator poznat kao mTOR upravlja rastom, proliferacijom, preživljavanjem i transkripcijom ćelija.

Zajedno, ovi nalazi ukazuju na to da je signalna osa BCR–mTOR kritični regulator mukoznog imuniteta nakon respiratorne infekcije.

- Okrili smo da intenzitet BCR signalizacije koju B-ćelija prima reguliše njenu sposobnost da se nastani unutar pluća nakon infekcije gripa - rekla je Anupam.

Ranija istraživanja su sugerisala da cirkulišuće memorijske B-ćelije migriraju u pluća kao odgovor na lokalne signale, ali signalni putevi koji vode taj proces bili su nejasni. Identifikovanjem molekularnih mehanizama koji kontrolišu formiranje BRM ćelija, nova studija pruža jasniju paradigmu za razumevanje načina na koji se uspostavlja dugoročni imunitet u respiratornom traktu.

Nalazi sugerišu da bi „stišavanje“ signalizacije preko receptora B-ćelija - umesto njenog pojačavanja - moglo pomoći u podsticanju razvoja ovih zaštitnih rezidentnih memorijskih B-ćelija.

Taj uvid bi mogao biti važan za dizajn vakcina. Umesto da se fokusiraju isključivo na stvaranje cirkulišućih antitela, buduće strategije bi mogle imati za cilj pozicioniranje imunih ćelija direktno u plućno tkivo, gde respiratorne infekcije i počinju.

Takav pristup bi mogao da poboljša zaštitu od gripa i drugih respiratornih virusa jačanjem imunološke odbrane na samom mestu infekcije.

(Telegraf Nauka/Medical Xpress)