Univerzalna vakcina mogla bi da štiti od svih respiratornih bolesti: Posle 4 doze efikasna je 3 meseca

Zamislite da sprej za nos može da vas učini imunim ne samo na viruse koji izazivaju grip ili kovid-19, već na sve respiratorne bolesti. Naučnici sa Univerziteta Stanford u Palo Altu u naučnom radu u žurnalu Science opisali su vakcinu koja je uradila upravo to, piše portal Nature.

Ova vakcina data je miševima i štitila ih je najmanje tri meseca od višestrukih virusa i bakterija koji izazivaju različite bolesti, a suzbila je čak i respiratorne alergene.

Preporučujemo

Ako se ovo istraživanje bezbedno i efikasno primeni na ljude, takva univerzalna vakcina mogla bi biti ponuđena svima na početku svake zime – i možda bi pružila prvu liniju odbrane protiv budućih pandemija.

Bali Pulendran, imunolog sa Univerziteta Stanford u Palo Altu, i njegova grupa ranije su proučavali vakcinu bacil Kelmet-Gerina ili popularnije bež (BCG), koja pruža privremenu zaštitu od brojnih bolesti i deluje tako što aktivira urođeni imunosistem i održava ga aktivnim.

Ovaj evolutivno drevni sistem ima mnogo širu reaktivnost nego adaptivni imunosistem, onaj koji koriste konvencionalne vakcine tako što uče B-ćelije i T-ćelije koje stvaraju antitela da prepoznaju proteine specifičnih patogena. Aktivacija urođenog imunosistema takođe može podstaći unutrašnju sposobnost epitelnih ćelija respiratornog sistema da se odupru infekciji. Ove ćelije su meta mnogih patogena.

U najnovijoj studiji Pulendranov tim je razvio univerzalnu vakcinu sa tri komponente koja cilja urođeni imunosistem. Prve dve su lekovi koji stimulišu specifične receptorske proteine koji mogu aktivirati ćelije urođenog imuniteta, kao što su makrofagi koji se nalaze u plućima.

Treća komponenta stimuliše populaciju T-ćelija, koje su deo adaptivnog imunskog sistema. Njihov zadatak je da neprestano šalju signale urođenom imunskom sistemu kako bi održale njegovo aktivno stanje. Vakcina sadrži imunogeni protein iz kokošjih jaja, a u eksperimentima u kojima je on izostavljen, imunitet je brzo opadao.

Miševi koji su primili četiri doze vakcine koja se daje kroz nos razvili su imunitet na SARS-CoV-2 i druge koronaviruse, kao i na bakterije koje izazivaju određene respiratorne infekcije. Još jedna nova pogodnost bila je to što su aktivirani putevi takođe potisnuli mehanizme koji posreduju u preosetljivosti na grinje iz kućne prašine, čime je sprečena alergijska astma.

Analize načina na koji zaštita funkcioniše otkrile su ono što Pulendran naziva sistemom od dva bedema, u kojem početna barijera sluzokože ograničava ulazak patogena u pluća.

- Zatim, ova nazalna vakcinacija je pripremila imunosistem pluća tako da je on izuzetno brz u izazivanju imunskog odgovora specifičnog za virus, kako bi se eliminisalo onih nekoliko virusa koji prođu kroz početni bedem – rekao je on.

- Ovo je zaista fantastičan rad i veoma je uzbudljiv. Podaci su mi vrlo jasni. Ako ovo bude delovalo na ljudima, to bi bilo zaista izuzetno – rekao je Akiko Ivasaki, imunobiolog sa Univerziteta Jejl.

Džou Sing, imunolog sa Univerziteta Mekmaster u Hamiltonu, kaže da ljudi koji su upoznati sa napretkom u oblasti nazalnih vakcina tokom poslednje decenije neće biti iznenađeni ovim nalazima.

- Mi to zovemo „most vakcinom“ – rekao je on, objašnjavajući da je to ideja o korišćenju urođenog imunosistema za generisanje neselektivne zaštite od patogena.

I Sing i Ivasaki upozoravaju da prenošenje efikasnosti viđene kod miševa u kliničke terapije za ljude nije jednostavno. Sing strahuje da bez naprednih metoda isporuke aerosola nazalna vakcina kod ljudi neće stići do pluća kako bi aktivirala imunosistem na način koji je ovde opisan. Miševi su mali i nosni sprejevi lako stižu do njihovih pluća. Sing takođe kaže da bi uvođenje vakcine u velikim razmerama moglo biti nepraktično ako su ljudima potrebne četiri doze.

Budući da ovaj pristup dovodi imunski sistem u stanje konstantne visoke pripravnosti, on bi mogao imati i potencijalne neželjene efekte.

- Odnos troškova i koristi je nešto što se kod ljudi mora proceniti veoma, veoma pažljivo – kaže Pulendran.

Pitanje je da li će vakcina biti efikasna i na ljudima... Foto: Shutterstock/Halfpoint

Ako se ne pojave problemi u početnom ispitivanju bezbednosti sa povećanjem doze, on predviđa da bi drugo ispitivanje koristilo kontrolisane infekcije. To znači da bi, neko vreme nakon vakcinacije, zdravi volonteri bili namerno izloženi, na primer, virusu gripa, kako bi se videlo da li su zaštićeni.

Ako jesu, mogla bi se pojaviti nova forma preventivne medicine.

- Miševi pružaju konceptualni okvir i dokaz kako bi to moglo da funkcioniše. Ali pravi test je: da li to zaista deluje na ljudima? – rekao je Pulendran.

(Telegraf Nauka/Nature)