Kako da se brže oporavite kad imate grip

Foto: Shutterstock

Srećom, većina ljudi sa gripom oseća se bolje u roku od oko nedelju dana nakon početka simptoma.

Ipak, prosečna infekcija virusom gripa može poremetiti svakodnevni život i predstavljati opasnost od širenja zaraze. Stoga se postavlja pitanje da li postoje naučno dokazani načini da se infekcija skrati.

Preporučujemo

Glavni način za skraćivanje infekcije virusom gripa je upotreba antivirusnih lekova, specijalno namenjenih za borbu protiv virusnih infekcija. Četiri antivirusna leka protiv gripa trenutno imaju odobrenje američke Agencije za hranu i lekove (FDA): oseltamivir, zanamivir, peramivir i baloksavir.

Oseltamivir (Tamiflu) je verovatno najpoznatiji. Ovaj lek na recept, koji se uzima oralno, odobren je za osobe stare barem dve nedelje koje imaju simptome gripa ne više od dva dana. Deluje tako što blokira aktivnost enzima koji obično omogućava virusima gripa da se replikuju u telu. Taj enzim je relevantan za viruse gripa A i B, dva glavna tipa sezonskog gripa. Tamiflu, dakle, pomaže imunskom sistemu da zaustavi infekcije.

Postoje jaki dokazi da će, ako počnete da ga uzimate u toku prva dva dana od početka simptoma, ovaj lek skratiti trajanje bolesti. Simptomi gripa obično traju oko nedelju dana i klinička ispitivanja su pokazala da tamiflu može ubrzati oporavak za otprilike jedan dan, u poređenju sa placebom.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) takođe preporučuje da pacijentima hospitalizovanim zbog gripa bude dat neki antivirusni lek čim budu primljeni. Istraživanje sugeriše da uzimanje leka po prijemu može da smanji stopu smrtnosti za 40%, u poređenju sa odlaganjem tretmana samo nekoliko dana.

Tamiflu se od ostala tri leka razlikuje u načinu administriranja. Na primer, zanamivir se inhalira, dok se peramivir daje putem injekcije. Lekovi su takođe odobreni za različite grupe – baloksavir je, na primer, namenjen samo za pacijente stare barem pet godina. Takođe postoje dokazi da ovi lekovi mogu skratiti trajanje simptoma gripa za oko jedan dan.

Foto: Pixabay.com

Drugi načini

Neke osobe koriste nefarmaceutske proizvode – kao što su vitamin C, cink ili ehinacea – u nadi da će ublažiti simptome gripa i brže se oporaviti. Međutim, trenutno nema dovoljno kliničkih dokaza da ove strategije postižu neki od tih ciljeva.

Mnogo istraživanja je posvećeno načinu delovanja ovih proizvoda na simptome obične prehlade, a ne gripa. Prehlada je takođe respiratorno oboljenje, ali nju može izazvati više različitih virusa, dok grip izazivaju samo virusi gripa.

Na tržištu ima nekoliko medikamenata koji mogu tretirati simptome gripa, ali oni ne deluju na osnovni uzrok infekcije kako bi skratili njeno trajanje. Na primer, lekovi protiv bola i povišene telesne temperature kao što su paracetamol i ibuprofen mogu pomoći da se ublaže simptomi gripa.

Međutim, postoji veoma mali rizik da deca i tinejdžeri koji koriste aspirin dok imaju neko virusno oboljenje razviju smrtonosnu bolest zvanu Rejev sindrom, koja može izazvati upalu mozga i oštećenje jetre. Iako tačan uzrok ovog stanja nije poznat, zbog veze između leka i virusnih infekcija, aspirin ne treba davati osobama mlađim od 19 godina, osim ako lekar preporuči.

Med ima prilično dobar učinak u tretmanu kašlja. Ipak, ne bi ga nikad trebalo davati deci mlađoj od godinu dana jer postoji rizik od razvoja infantnog botulizma – med može biti kontaminiran sporama bakterije Clostridium botulinum, odgovorne za botulizam, a imunosistemi beba nisu dovoljno razvijeni za obuzdavanje infekcije.

Vakcina protiv gripa neće nužno skratiti infekciju ako se zarazite. Međutim, vakcina može smanjiti jačinu simptoma ako dobijete grip – tj. rizik od ozbiljnih komplikacija koje mogu dovesti do hospitalizacije ili smrti, poput teškog zapaljenja pluća.

Vakcinacija je preventivna mera, a ne tretman za grip, delom zbog toga što je potrebno oko 14 dana da se imunski odgovor posle vakcinacije potpuno razvije. Do tada bi se telo verovatno već izborilo sa infekcijom ako biste dobili grip u međuvremenu. Zato stručnjaci preporučuju da se vakcinišete u septembru ili oktobru, pre nego što sezona gripa nastupi punom snagom.

U osnovi, sve što možete uraditi da očuvate zdrav imunski sistem – zdravo se hranite, dovoljno spavajte, nemojte pušiti, budite hidrirani – verovatno će takođe smanjiti rizik od ozbiljnog oboljenja zbog infekcije virusom gripa. Ipak, antivirusni lekovi su najbolja opcija za skraćenje bolesti.

(Telegraf Nauka/Live Science)