Naučnici izlečili autizam kod GM miševa: Da li je tajna u smirivanju specifičnog dela mozga?

Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford napravili su značajan napredak u razumevanju neuroloških osnova poremećaja iz spektra autizma (ASD) otkrivši da prekomerna aktivnost u retikularnom talamusnom jezgru može biti ključni faktor koji pokreće simptome autizma, piše SciTech Daily.

Retikularno talamusno jezgro je mala, ali centralna struktura mozga koja filtrira i usmerava senzorne informacije između talamusa i korteksa, omogućavajući mozgu da pravilno procesuira spoljne stimuluse i reguliše socijalno i motoričko ponašanje.

Preporučujemo

Tim istraživača koristio je mišji model autizma, posebno Cntnap2 knockout miševe, koji su genetski modifikovani da razvijaju ponašanja slična autizmu. Tokom eksperimenta, beležena je aktivnost retikularnog talamusnog jezgra dok su miševi reagovali na stimuluse poput svetla, naleta vazduha ili socijalnih interakcija. Uočeno je da je aktivnost u ovom delu mozga značajno pojačana, što je izazivalo pojačanu osetljivost na spoljne nadražaje, hiperaktivnost, repetitivna ponašanja i smanjenu socijalnu interakciju.

Spontani izlivi aktivnosti u retikularnom talamusnom jezgru izazivali su i napade, što daje uvid u povezanost između autizma i epilepsije — epilepsija se javlja kod oko 30% osoba sa autizmom, dok je u opštoj populaciji zastupljena kod samo 1%.

Da bi proverili da li smanjenje aktivnosti u retikularnom talamusnom jezgru može preokrenuti ove simptome, naučnici su primenili eksperimentalni lek Z944, koji inhibira određene kalcijumske kanale u neuronima i na taj način smanjuje prekomernu neuronsku aktivnost. Ovaj lek je već u fazi ispitivanja kao potencijalni tretman za epilepsiju, što ukazuje na zajedničke neurološke puteve između epileptičkih napada i simptoma autizma.

Primena Z944 kod miševa sa modelom autizma značajno je smanjila napade i ublažila bihejvioralne deficite, uključujući pojačanu motoričku aktivnost, repetitivna ponašanja i smanjenu socijalnu interakciju.

Pored toga, istraživači su koristili DREADD-tehnologiju (Designer Receptors Exclusively Activated by Designer Drugs), inovativnu metodu neuromodulacije koja omogućava genetski modifikovanim neuronima da reaguju na specifične, dizajnirane lekove. Korišćenjem ove tehnologije mogli su selektivno da smanje aktivnost u retikularnom talamusnom jezgru i time potpuno preokrenu simptome autizma kod modifikovanih miševa.

Obrnuto, pojačavanje aktivnosti u ovoj regiji kod normalnih miševa izazvalo je ponašanja slična autizmu, što potvrđuje direktnu ulogu ovog dela mozga u regulaciji društvenog i senzornog ponašanja.

Ova studija, objavljena u časopisu Science Advances, naglašava kako prekomerna aktivnost u retikularnom talamusnom jezgru može biti centralna u razvoju autističnog ponašanja i ukazuje na potencijalne terapijske pravce koji ciljaju ovu specifičnu regiju mozga. Veza sa epilepsijom dodatno objašnjava zašto se ova dva stanja često preklapaju kod istih osoba i ističe značaj istraživanja zajedničkih neuroloških mehanizama.

Glavni autor studije je dr Džon Hugenard, profesor neurologije i neuroloških nauka, dok je vodeći autor dr Sung-Su Jang, postdoktorski istraživač na istom odseku. Njihova otkrića otvaraju vrata razvoju novih strategija lečenja autizma, fokusiranih na specifične neuronske mreže koje povezuju senzorne funkcije, socijalno ponašanje i motoričku aktivnost, a primena DREADD-tehnologije i lekova kao što je Z944 ukazuje na praktične puteve ka budućim terapijama.

Ova otkrića ne samo da osvetljavaju kompleksnu neurobiologiju autizma, već i naglašavaju kako precizno ciljane intervencije u mozgu mogu imati značajan uticaj na smanjenje simptoma i poboljšanje kvaliteta života osoba sa poremećajima iz spektra autizma.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)