Da li LOŠ SAN ubrzava starenje mozga? Naučnici ispitali 27.000 ljudi i otkrili nešto zabrinjavajuće

Gotovo trećinu života provedemo spavajući, ali san nije izgubljeno vreme. Daleko od toga da je to pasivan period mirovanja - u stvari je aktivan, ključni proces koji pomaže u obnavljanju tela i zaštiti mozga. Kada je san poremećen, mozak oseća posledice - ponekad na suptilne načine koji se akumuliraju tokom godina, napisala je za The Conversation Abigejl Dav, postdoktorski istraživač Instituta Karolinska.

- U novoj studiji (objavljenoj u eBioMedicine), moje kolege i ja smo proučili navike vezane za spavanje i detaljne podatke MRI skeniranja mozga kod više od 27.000 odraslih osoba u Velikoj Britaniji starih između 40 i 70 godina. Otkrili smo da su ljudi sa lošim snom imali mozak koji je izgledao značajno starije nego što se očekivalo na osnovu njihove stvarne starosti – napisala je ona i dodala:

Preporučujemo

- Šta znači da mozak „izgleda starije“? Dok svi hronološki starimo istim tempom, biološki satovi nekih ljudi mogu otkucavati brže ili sporije od drugih. Nova dostignuća u snimanju mozga i veštačkoj inteligenciji omogućavaju istraživačima da procene starost mozga osobe na osnovu obrazaca u MRI snimcima mozga, kao što su gubitak moždanog tkiva, proređivanje kore velikog mozga i oštećenje krvnih sudova.

U ovoj studiji, objasnila je Davova, starost mozga je procenjena korišćenjem preko 1.000 različitih markera iz MRI skenova.

San je kompleksan

- Prvo smo trenirali model mašinskog učenja na skenovima najzdravijih učesnika – ljudi bez većih bolesti, čiji bi mozgovi trebalo da se blisko podudaraju sa njihovom hronološkom starošću. Kada je model naučio kako izgleda normalno starenje, primenili smo ga na celu studijsku populaciju. Kada je mozak stariji od biološke starosti ostatka tela, to može biti signal odstupanja od zdravog starenja. Prethodna istraživanja su povezala mozak koji izgleda starije sa bržim kognitivnim padom, većim rizikom od demencije, pa čak i većim rizikom od rane smrti – navela je naučnica i dodala:

- San je kompleksan, i nijedna mera ne može ispričati celu priču o zdravlju spavanja osobe. Naša studija se, stoga, fokusirala na pet aspekata spavanja koje su sami učesnici studije prijavili: njihov hronotip (da li su „jutarnja“ ili „večernja“ osoba), koliko sati obično spavaju (7 do 8 sati se smatra optimalnim), da li doživljavaju nesanicu, da li hrču i da li se osećaju preterano pospano tokom dana. Ove karakteristike mogu međusobno delovati na sinergijski način. Na primer, neko sa čestom nesanicom može takođe osećati više pospanosti tokom dana, a kasni hronotip može dovesti do kraćeg trajanja sna. Integrisanjem svih pet karakteristika u „ocenu zdravog sna“, dobili smo potpuniju sliku ukupnog zdravlja spavanja – napisala je naučnica i dodala:

- Ljudi sa četiri ili pet zdravih osobina imali su „zdrav“ profil spavanja, dok su oni sa dve do tri imali „srednji“ profil, a oni sa nula ili jednom imali „loš“ profil. Kada smo uporedili starost mozga između različitih profila spavanja, razlike su bile jasne. Razlika između starosti mozga i hronološke starosti se proširila za oko šest meseci za svaki pad od jedne tačke u oceni zdravog sna. U proseku, ljudi sa lošim profilom spavanja imali su mozak koji je izgledao skoro godinu dana starije nego što se očekivalo na osnovu njihove hronološke starosti, dok oni sa zdravim profilom spavanja nisu pokazali takvu razliku. Takođe smo razmotrili pet karakteristika spavanja pojedinačno: kasni hronotip i abnormalno trajanje sna istakli su se kao najveći doprinosi bržem starenju mozga.

Godina možda ne zvuči mnogo, ali u smislu zdravlja mozga, to je važno, naglasila je.

Foto: Shutterstock

- Čak i mala ubrzanja u starenju mozga mogu se vremenom kumulirati, potencijalno povećavajući rizik od kognitivnog oštećenja, demencije i drugih neuroloških stanja. Dobra vest je da su navike spavanja promenljive. Iako se svi problemi sa spavanjem ne rešavaju lako, jednostavne strategije: održavanje redovnog rasporeda spavanja; ograničavanje kofeina, alkohola i korišćenja ekrana pre spavanja; i stvaranje tamnog i tihog okruženja za spavanje mogu poboljšati zdravlje spavanja i mogu zaštititi zdravlje mozga.

Zapaljenje i glimfatički sistem

Kako tačno kvalitet sna osobe utiče na zdravlje njenog mozga?

- Jedno objašnjenje može biti zapaljenski proces. Sve više dokaza pokazuje da poremećaji spavanja podižu nivo upale u telu. Zauzvrat, upala može oštetiti mozak na nekoliko načina: oštećenjem krvnih sudova, pokretanjem nagomilavanja toksičnih proteina i ubrzavanjem smrti moždanih ćelija. Uspeli smo da istražimo ulogu upale zahvaljujući uzorcima krvi prikupljenim od učesnika na početku studije. Ovi uzorci sadrže mnoštvo informacija o različitim inflamatornim biomarkerima koji cirkulišu u telu. Kada smo to uzeli u obzir u našoj analizi, otkrili smo da nivoi upale čine oko 10% veze između spavanja i starenja mozga – napisala je Abigejl Dav i dodala:

- Drugo objašnjenje se fokusira na glimfatički sistem - ugrađena mreža za čišćenje otpada u mozgu, koja je uglavnom aktivna tokom sna. Kada je san poremećen ili nedovoljan, ovaj sistem možda ne funkcioniše pravilno, dozvoljavajući štetnim supstancama da se nagomilavaju u mozgu. Još jedna mogućnost je da loš san povećava rizik od drugih zdravstvenih stanja koja su sama po sebi štetna za zdravlje mozga, uključujući dijabetes tipa 2, gojaznost i kardiovaskularne bolesti.

- Naša studija je jedna od najvećih i najsveobuhvatnijih te vrste. Iako su prethodna istraživanja povezivala loš san sa kognitivnim padom i demencijom, naša studija je dalje pokazala da je loš san povezan sa merljivo starijim izgledom mozga, a upala bi mogla objasniti ovu vezu. Starenje mozga se ne može izbeći, ali naše ponašanje i izbori životnog stila mogu oblikovati kako se ono odvija. Implikacije našeg istraživanja su jasne: da bi mozak bio zdraviji duže, važno je da san postane prioritet – zaključila je naučnica.

(Telegraf Nauka/The Conversation)