Evo koliko noći lošeg sna je dovoljno da srce oslabi: Zabrinjavajuće otkriće švedskih naučnika

Naučnici dugo znaju da je nedostatak sna loš za srce. Međutim, tek sad počinju da shvataju tačno kako neprospavane noći izazivaju štetu na srcu.

U novoj studiji istraživači Univerziteta u Upsali otkrili su da samo tri noći lošeg sna – oko 4 sata – pokreću promene u krvi povezane sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, napisala je za The Conversation Eni Kurtis, profesorka Medicinskog i zdravstvenog univerziteta RCSI.

Preporučujemo

- Istraživači su proučavali inflamatorne proteine u krvi. To su molekuli koje telo proizvodi kada je pod stresom ili se bori protiv bolesti. Kada ovi proteini ostanu povišeni duže vreme, mogu oštetiti krvne sudove i povećati rizik od problema kao što su srčana insuficijencija, koronarna bolest srca i atrijalna fibrilacija (nepravilan rad srca) – navela je Kurtisova.

Studija je obuhvatila 16 zdravih mladih muškaraca koji su proveli nekoliko dana u laboratoriji, gde je sve, od njihovih obroka do nivoa aktivnosti i izloženosti svetlosti, bilo pažljivo kontrolisano, dodala je.

- Učesnici su imali dve faze: tri noći normalnog sna (8,5 sati) i tri noći ograničenog sna (4,25 sati). Nakon svake faze spavanja, muškarci su morali da voze bicikli, a pre i posle tog treninga visokog inteziteta testirana im je krv. Istraživači su merili skoro 90 različitih proteina u uzorcima krvi. Otkrili su da je nedostatak sna izazvao jasan porast inflamatornih markera povezanih sa srčanim oboljenjima. I dok vežbanje obično podstiče zdrave proteine kao što su interleukin-6 i BDNF (koji podržavaju zdravlje mozga i srca), ovi odgovori su bili slabiji nakon lošeg sna – napisala je Kurtisova.

Ona je dodala je zapanjujuće što su se promene desile kod zdravih i mladih ljudi, i to posle samo nekoliko noći lošeg sna.

- To je zabrinjavajuće s obzirom na to koliko je uobičajeno da ljudi s vremena na vreme imaju noć lošeg sna, a čak jedan od četiri osobe radi u smenama koje remete ove obrasce spavanja. Istraživači su takođe otkrili da je doba dana kada je krv uzeta bilo važno: nivoi proteina su varirali između jutra i večeri, a još više kada je san bio ograničen. Ovo sugeriše da san utiče ne samo na ono što se nalazi u vašoj krvi, već i na to kada su te promene najvidljivije. Iako nas savremeni život često podstiče da žrtvujemo san zarad posla, druženje ili vremena provedenog pred ekranom, studije poput ove podsećaju nas da telo sve beleži, tiho, hemijski i bez kompromisa – zaključila je Eni Kurtis.

Džonatana Sedernes, docent Univerziteta u Upsali i vođa studije, rekao je da je ovom studijom, objavljenom u žurnalu Biomarker Research, poboljšano razumevanje uticaja spavanja za kardiovaskularno zdravlje.

- Većina velikih studija o vezi nedostatka sna i rizika od kardiovaskularnih bolesti fokusirana je na starije pojedince koji su već imali povećani rizik od takvih bolesti. Zato smo rešili da to proučimo kod mladih i zdravih pojedinaca posle samo nekoliko neprospavanih noći. Važno je naglasiti da je fizička aktivnost pomogla sa nekim negativnim efektima lošeg sna. Ali samo vežbanje nije moglo da zameni osnovne funkcije sna – rekao je on u saopštenju Univerziteta u Upsali.

(Telegraf Nauka/The Conversation/Uppsala Universitet)