Vreme čitanja: oko 2 min.
Posle 40. godine mozak se dramatično menja: U srednjim godinama javljaju se prvi znaci demencije
Vreme čitanja: oko 2 min.
Istraživanja sugerišu da mozak u četrdesetim i pedesetim prolazi kroz proces ubrzanja, veruju naučnici
Mozak počinje dramatično da se menja u srednjim godina, posle 40. godine, a te promene mogle bi da budu ključ u razumevanju demencije i borbi protiv nje, veruju naučnici.
- Ljudski mozak dramatično se menja tokom više perioda u životu, kada životni sat otkucava brže nego obično. Detinjstvo, adolescencija i starost su dobar primer toga. Međutim, tokom odraslog doba sve uglavnom teče regularno. Međutim, postoji period života kada sat u mozgu počne brže da otkucava, a mozak to ni ne primeti. To možda delom izaziva i krv. Ta faza starenja mozga dešava se u četrdesetim i pedesetim godinama, u takozvanjem srednjem dobu, i može da predvidi buduće zdravlje osobe – naveli su Sebastijan Dom-Hansen Alard, doktorand, i Ivon Nolan, profesorka Univerzitetskog koledža u Korku, u tekstu za The Conversation.
Preporučujemo
Revolucionarno: Ubrizgani molekul ubrzava zarastanje rana 2,5 puta
Stvorio genetski modifikovane bebe, pa zaglavio robiju: Kineski naučnik oslobođen posle tri godine
Psiholozi koji proučavaju mentalne funkcije kažu da one počinju da opadaju postepeno, u dvadesetim i tridesetim, dodaju. Međutim, kada se proučava pamćenje svakodnevnih događaja, ono je promenjivo i nestabilno tokom srednjih godina.
- Ovo sugeriše da mozak prolazi kroz proces ubrzanja, a ne kroz postepene promene u ovom periodu. Nekoliko struktura mozga se menja u srednjim godinama. Hipokampus, oblast ključna za stvaranje novih memorija, jedna je od njih. Smanjuje se tokom odraslog doba, a ovo smanjenje se ubrzava tokom srednjih godina. To bi moglo da objasni slabije pamćenje. U suštini, ono što omogućuje mozgu da obavlja svoje funkcije su veze između moždanih ćelija – bela masa. One veze sazrevaju sporo, posebno one sa kognitivnim funkcijama. Tokom srednjih godina, mnoge od njih prolaze kroz prekretnicu, od povećanja do gubitka mase. To znači da se signali i informacije ne prenose istom brzinom. Tada počinje da usporava i vreme reakcija. TO je i vreme kada mogu da se primere rani rizici demencije – navode autori.
Oni navode da su naučnici sa Univerziteta Misisipija i Univerziteta Džon Hopkins analizirali prisustvo molekula pod upalom u krvi u srednjim godinama i uspeli su da predvide kognitivne promene u narednih 20 godina.
- Srednje godine mogu biti značajnije za buduće zdravlje mozga nego što mislimo – naveli su Alard i Nolan.
(Telegraf Nauka / The Conversation)
Povezane vesti
Zašto zaboravljamo? Novi pogled naučnica na pamćenje
Otkrivena revolucionarna molekularna povezanost u razvoju krvnih sudova mozga
Pamćenje bez mozga – kičmena moždina je pametnija nego što se mislilo
Krv možda uzrokuje starenje mozga, povećavajući rizik od demencije
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
