Kada su ljudi prvi put progovorili? Genetska istraživanja pružaju nove tragove o poreklu jezika

Nova istraživanja pokazuju da je sposobnost govora postojala kod ljudi pre najmanje 135.000 godina, ali da se jezik kao sredstvo komunikacije proširio tek pre oko 100.000 godina. Ovi nalazi pružaju novi uvid u evoluciju jezika, povezujući ga sa genetskim promenama i simboličkim ponašanjem, piše Neuroscience news.

Pitanje o tome kada su ljudi prvi put počeli da koriste jezik jedan je od najvećih misterija ljudske istorije. Dok fosili i kulturni artefakti daju određene tragove, novo genetsko istraživanje, objavljeno u časopisu Frontiers in Psychology, otkriva precizniji vremenski okvir za nastanak jezika.

Preporučujemo

Tim naučnika, predvođen profesorom Šigeruom Mijagavom sa MIT-a, koristio je podatke iz 15 genetskih studija kako bi odredio kada su rane ljudske populacije počele da se razdvajaju. Ovi nalazi sugerišu da se prvo geografsko grananje dogodilo pre oko 135.000 godina, što implicira da je sposobnost jezika postojala barem u to vreme. Međutim, šira društvena upotreba jezika nastupila je tek pre oko 100.000 godina, kada su se pojavili prvi dokazi o simboličkom razmišljanju.

- Svaka populacija koja se širila po svetu imala je ljudski jezik, a svi jezici su međusobno povezani. Na osnovu genetskih podataka, možemo sa velikom sigurnošću reći da se prvo razdvajanje populacija dogodilo pre 135.000 godina, što znači da je sposobnost jezika morala postojati barem tada, ako ne i ranije - ističe Mijagava.

Zanimljivo je da se jezik, prema ovom istraživanju, prvobitno nije koristio za komunikaciju. Umesto toga, verovatno je nastao kao unutrašnji kognitivni alat – sistem za razmišljanje i organizaciju informacija, koji tek kasnije postaje ključan za društvenu interakciju.

Još jedan intrigantan aspekt ove teorije jeste da se razvoj jezika poklapa sa vremenom kada su se rane ljudske grupe prvi put razdvojile na različite populacije. Drugim rečima, jezik možda nije nastao kao odgovor na potrebu za komunikacijom, već kao rezultat evolucije ljudskog mozga, koji je omogućio složenije razmišljanje.

Naučnici su do ovog zaključka došli analizirajući 15 različitih genetskih studija sprovedenih u poslednjih 18 godina. Ove studije koristile su tri glavne metode: analizu Y hromozoma (koji se prenosi sa oca na sina), analizu mitohondrijske DNK (koja se prenosi sa majke na dete) i celokupne genomske studije, koje ispituju genetske varijacije širom populacija.

Rezultati su pokazali da su se rane ljudske grupe prvi put razdvojile pre oko 135.000 godina, što ukazuje da su već tada imali sposobnost jezika. Zanimljivo je da su ranije genetske analize ukazivale na nešto širi vremenski okvir, ali zahvaljujući novim studijama, taj period je sada preciznije određen.

Mijagava naglašava da su ranije studije davale širi vremenski raspon, ali da danas imamo veći broj podataka, što omogućava precizniju procenu.

Istraživanja pokazuju da je prvi talas migracija Homo sapiensa iz Afrike nastupio pre oko 70.000 godina. To znači da su rane ljudske grupe već imale razvijen jezik kada su se raširile po svetu. Ovaj zaključak je fascinantan jer sugeriše da su prvi ljudi nosili svoj jezik sa sobom dok su osvajali nove teritorije.

Jedan od najvažnijih aspekata ovog istraživanja jeste ideja da jezik nije odmah korišćen za komunikaciju, već da je prvobitno postojao kao unutrašnji mentalni alat. Drugim rečima, prvi ljudi su možda imali sposobnost jezika, ali nisu odmah koristili govor za međusobnu razmenu informacija.

- Jezik je i kognitivni i komunikacijski sistem. Moja hipoteza je da je pre 135.000 godina jezik postojao kao privatni kognitivni sistem, ali se ubrzo razvio u alat za društvenu komunikaciju - objašnjava Mijagava.

Ova teorija je podržana arheološkim dokazima, koji pokazuju da su pre oko 100.000 godina ljudi počeli da koriste simbole i umetničke izraze. Ovi nalazi sugerišu da se u tom periodu jezik proširio u društvenoj upotrebi.

Jedan od najstarijih tragova simboličkog ponašanja jeste upotreba crvene boje (okera) za ukrašavanje tela i predmeta, što se može smatrati ranim oblikom umetničkog izraza i apstraktnog razmišljanja. Takođe, urezane oznake na predmetima iz ovog perioda mogu predstavljati prve pokušaje vizuelne komunikacije.

Zanimljivo je da su arheolozi pronašli školjku sa urezanim linijama staru oko 500.000 godina, što ukazuje da su i starije ljudske vrste možda imale sposobnost za simboličko razmišljanje. Iako se ne zna da li je to bio pravi jezik, ova otkrića pokazuju da su osnovni oblici apstraktnog mišljenja postojali daleko pre nego što su se ljudi u potpunosti razvili u modernu vrstu.

Za razliku od komunikacije kod drugih životinja, ljudski jezik poseduje dve ključne karakteristike: reči, koje označavaju objekte, radnje i pojmove, i sintaksu, koja omogućava kombinovanje reči u beskonačan broj smisaonih rečenica.

Mijagava ističe da nijedna druga vrsta nema sličan sistem komunikacije. - Ljudski jezik je kvalitativno drugačiji jer kombinuje reči i sintaksu u složen sistem. Nijedna druga životinja nema paralelnu strukturu u komunikaciji.

Ova sposobnost omogućava ljudima ne samo da komuniciraju, već i da razvijaju složene ideje, planiraju budućnost i dele znanje među generacijama.

Nova istraživanja pružaju čvrste dokaze da su ljudi razvili sposobnost jezika pre najmanje 135.000 godina. Međutim, široka društvena upotreba jezika nastupila je tek pre oko 100.000 godina, zajedno sa porastom simboličkog ponašanja.

- Naš pristup je zasnovan na najnovijim genetskim istraživanjima ranih Homo sapiensa. Mislim da smo na dobrom istraživačkom putu i nadam se da će ovo podstaći ljude da se više bave proučavanjem jezika i njegove evolucije - zaključuje Mijagava.

Ovo istraživanje ne samo da pruža bolje razumevanje porekla jezika, već i baca novo svetlo na način na koji su rani ljudi razmišljali i komunicirali – otkrivajući kako jezik nije samo alat za govor, već i ključna komponenta ljudske inteligencije.

(Telegraf Nauka / Neuroscience news)